U situaciji koja liči na mešavinu “Monti Pajtona” i “Star Warsa”, američko Ministarstvo odbrane i Uprava za zaštitu granica u El Pasu ispalili su tajanstveno i moćno novo oružje — laser za uništavanje dronova, kako bi oborili bespilotne letelice koje preko granice šalju meksički karteli.
Pošto nisu obavestili Saveznu upravu za nadzor vazdušnog saobraćaja (FAA), vazdušni prostor iznad tog grada je u panici zatvoren na 10 dana, a da bi cirkus bio potpun, ispostavilo se da nisu gađali nikakve dronove već — običan balon.
Naravno, u skladu sa standardnom procedurom Trampove Bele kuće, Pentagon i dalje tvrdi da su “dronovi meksičkih kartela upali u vazdušni prostor SAD, te je Ministarstvo rata preduzelo akciju kojom ih je onesposobilo.”
Zabrana je na kraju trajala samo nekoliko sati, ali ovaj incident je bacio novo svetlo na lasere kao potencijalno upotrebljivo oružje. To više nije samo ideja iz SF filmova — postali su stvarna, operativna tehnologija koja se sve više koristi na granicama i ratištima širom sveta.
Kada govorimo o tehnologiji koju američka vojska naziva Directed Energy Weapons ili oružja sa usmerenom energijom (DEW), zapravo govorimo o sistemima koji isporučuju visokokoncentrisani snop energije brzinom svetlosti.
Nema metaka i nema promašaja
Nema metaka, nema promašaja zbog vetra i, što je možda najvažnije, svaki pucanj košta manje od šolje kafe. Kako piše “The Verge”, dok jedna raketa sistema Patriot može koštati nekoliko miliona dolara, jedan laserski hitac košta otprilike jedan dolar struje, otprilike koliko košta rad bojlera za vodu na sat vremena.
To je posebno vidljivo u Ormuškom moreuzu, gde Huti napadaju američke brodove rojevima dronova. Svaki od tih dronova pobunjenike iz Jemena košta maksimalno 20 hiljada dolara.
Svaka od raketa koje brodovi ispaljuju radi odbrane košta između 500.000 i milion dolara, a više puta se desilo da su se plovila morala povući jer su ostala bez municije. Sa laserima tih problema nema – može se pucati dokle god ima struje na brodu.
Hici nevidljivi golim okom
“Hici” koje ispaljuju ova oružja nevidljivi su golim okom: nema jarkih crvenih i zelenih zraka kao u “Star Wars”-u. Vidljive su samo infracrvenim kamerama.
Najveći zamah istraživanja dobili su osamdesetih godina pod vođstvom američkog predsednika Ronalda Regana i njegovog ambicioznog programa Strategic Defense Initiative, koji je javnost podrugljivo nazvala “Star Wars”.
Američki razarač klase Arleigh Burke USS Preble nedavno je testirao možda i najmoćnije lasersko oružje danas: High-Energy Laser with Integrated Optical Dazzler and Surveillance (HELIOS).
HELIOS je uništio četiri drona u vrlo kratkom razmaku na demonstraciji održanoj prošle godine i nada je da će DEW naoružanje postati primarni izbor za blisku odbranu.
Možda najaktuelnije ratište za testiranje ove tehnologije je Ukrajina, što nije iznenađujuće s obzirom na to da je reč o aktivnoj ratnoj zoni u kojoj su dronovi preuzeli primat.
Ovih dana su u javnost procurele informacije o novom ukrajinskom laserskom sistemu koji je upravo prošao terenska testiranja. Prema navodima The Atlantica, sistem pod nazivom Sunray razvijen je kao odgovor na neprestane napade jeftinim dronovima-kamikazama.
Ukrajinci su razvili i sistem Tryzub (Trozub), koji je navodno sposoban da pogađa ciljeve na visinama većim od dva kilometra. Kako navodi “Kyiv Post”, Ukrajina je verovatno postala peta zemlja na svetu koja je uspela da rasporedi operativni vojni laserski sistem u stvarnim borbenim uslovima.
Mornarica Ujedinjenog Kraljevstva takođe je daleko odmakla sa svojim laserom nazvanim DragonFire. Rusija već godinama promoviše svoj sistem Peresvet, nazvan po srednjovekovnom monahu-ratniku.
Rusija ima tajni laser
Iako su detalji o njemu strogo čuvana tajna, ruski izvori tvrde da je sistem već raspoređen i da služi prvenstveno za zaslepljivanje neprijateljskih satelita i izviđačkih letelica.
Uprkos svim prednostima, pred laserima je još uvek jedan veliki neprijatelj: fizika atmosfere. Problem koji inženjeri nazivaju thermal blooming (toplotno širenje ili izobličenje vazduha) dešava se kada moćan laserski zrak toliko zagreje atmosferu kroz koju prolazi da taj vazduh postane poput sočiva koje raspršuje sam zrak.
Ako je u vazduhu puno padavina, vlage, magle ili dima, laser gubi svoju snagu jer se energija raspršuje na kapljicama vode ili česticama prašine. Zbog toga se laseri trenutno najbolje koriste u suvim, pustinjskim uslovima ili na velikim visinama, gde je vazduh ređi.
Kurir.rs/Jutarnji list
