“ON JE OBIČAN POLITIKANT” Stručnjaci o rektoru Đokiću i autonomiji Univerziteta: “Izbegava dijalog sa državom”

Sada kada je Srbija kao nikada na meti svojih rušitelja, onim kojima smeta njena jačina u srcu Balkana i ovog dela Evrope – od optužbi da su pojedinci “navijali” da zemlja ostane bez milijardi iz evropskih fondova, do sve žešćih sukoba vlasti i opozicije. Dok se iz Brisela pojačavaju pritisci i preispituju finansijski tokovi, iz Moskve stižu upozorenja o mogućim geopolitičkim izazovima.

Istovremeno, vlast poručuje da se infrastrukturni projekti nastavljaju punom snagom, dok opozicija i blokaderski pokreti ne kriju ambicije za promenu vlasti, uz optužbe o stranim uticajima.

Da li je Srbija pod ozbiljnim spoljnim pritiscima od spolja i kakva borba nas očekuje u narednom periodu, za Kurir televiziju, otkrili su Nebojša Obrknežev, Centar za društvenu stabilnost, Saša Gajović, novinar i publicista, Aleksa Grubešić, Centar za društvenu stabilnost i Đorđe Dabić – državni sekretar ministratva državne uprave i lokalne samouprave.

– Prvo, Đokić uopšte nije političar, već običan politikant. On ne zna da vodi univerzitet, a kamoli da vodi Republiku Srbiju u nekom određenom vremenskom periodu. To je prva stvar. Druga stvar, zaista ne znam da li iko od nas može da navede neku zemlju u svetu u kojoj, po ključnim pitanjima – naročito u geopolitički turbulentnom periodu, uz sve izazove u regionu, energetsku krizu i ekonomsku krizu koja je na vidiku – neko odbija da razgovara sa nadležnim institucijama, na koje se inače stalno poziva, i umesto toga ide u strane centre moći – rekao je Obrknežev.

Nebojša Obrknežev, Centar za društvenu stabilnost Foto: Kurir Televizija

Sporna uloga univerziteta

Ukazuje se na ponavljana međunarodna putovanja različitih aktera i sugeriše da bi iza svega mogla postojati šira povezanost, uz kritiku da se time narušava autonomija univerziteta, objasnio je.

– I pazite sada ovo: ovo nije izolovan slučaj. Tokom prošle godine, čini mi se, devet ili deset puta organizovana su putovanja – vožnje biciklom ili trčanje – do Berlina, Strazbura, Brisela i Pariza. U nekim slučajevima su učestvovali studenti, u nekima opozicija, ali vidimo da sve to deluje pod istim krovom, da se apsolutno razumemo. Tu su i vanparlamentarne i parlamentarne strukture, nevladine organizacije i takozvani studenti. Sada imamo i rektora, a ono što je najzanimljivije jeste gaženje autonomije univerziteta. Upravo je on taj koji je najviše pogazio tu autonomiju.

Kako Gajović tvrdi, Vladan Đokić ima tendenciju da često izbegava razgovore sa vlastima, ostavljajući utisak nedoslednosti i nespremnosti za dijalog.

– Moram da priznam jednu stvar: kada sam prvi put video rektora Đokića, delovao mi je kao osoba koja ne ostavlja utisak dobrog čoveka – naprotiv, stekao sam utisak da je reč o lošem čoveku. Drugo, nije prvi put da izbegava dijalog sa vlašću. Setimo se koliko ga je puta premijer Macut pozivao na razgovor: jednom dođe, drugi put ne dođe, treći put opet izostane uz obrazloženje da ima druge obaveze. Deluje kao da nema doslednosti niti spremnosti za otvoren razgovor – kaže Gajović.

Saša Gajović, novinar i publicista Foto: Kurir Televizija

– Moj prvi utisak o njemu bio je upravo takav, a sve što se kasnije dešavalo samo ga je dodatno učvrstilo. Smatram da bi trebalo da podnese ostavku, ali je jasno da se to neće desiti. Postavlja se pitanje – šta mi uopšte možemo da učinimo? Realno, vrlo malo ili ništa. Takav je sistem da pojedinac na toj poziciji ima veliku autonomiju i prostor za delovanje, što on očigledno koristi.
Sa te pozicije rektora, on, po mom mišljenju, često izlazi iz okvira akademske uloge i ulazi u politički prostor, dajući političke komentare i možda se time preporučuje za neku buduću funkciju – istakao je.

“Fakulteti sve više deluju kao izborni štabovi”

Govoreći o zloupotrebljavanju rektorata i fakulteta, nadovezao se na rektora Vladana Đokića i naglasio da je dovoljno samo pogledati kome se on obraća, jer to može dati odgovore na mnoga pitanja.

– Siguran sam da postoji zloupotreba na različite načine, uključujući i budžet univerziteta – sredstva koja bi trebalo da budu namenjena obrazovanju, a koja se, po mom mišljenju, koriste u političke svrhe. Rektorat, univerzitet i fakulteti sve više deluju kao izborni štabovi, odnosno kao baza za političko delovanje, i to je danas mnogima očigledno. Dovoljno je pogledati kome se rektor Đokić obraća, jer to može dati određene odgovore – naveo je Grubešić.

Aleksa Grubešić, Centar za društvenu stabilnost Foto: Kurir Televizija

– Stiče se utisak da je razgovarao sa brojnim predstavnicima zapadnih ambasada i međunarodnih institucija – od belgijskog ambasadora i britanske ambasadorke, do Marte Kos, kao i drugih zvaničnika iz zemalja Evropske unije. Posebno je primetno da su u pitanju zemlje koje se, po ovom stavu, često percipiraju kao politički suprotstavljene interesima Srbije – kaže on.

Refundacije školarina

Kako navodi Dabić, refundacije školarina su pokazatelji sumnje da su sredstva preusmerena unutar sistema, umesto da završe kod studenata.

– Stiče se utisak da je došlo do ozbiljnih zloupotreba finansijskih sredstava na univerzitetu. Kao primer se navodi situacija u kojoj je država obećala studentima povraćaj dela školarine – konkretno, da im se refundira polovina iznosa. Međutim, prema ovom tumačenju, ta sredstva nisu završila kod studenata, već su iskorišćena za povećanje primanja i različitih naknada unutar upravljačkih struktura, poput upravnih odbora – objasnio je Dabić.

Đorđe Dabić, državni sekretar ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Foto: Kurir Televizija

– Zbog toga se zaključuje da su zloupotrebe značajne i da predstavljaju širi, sistemski problem. Formalno, mogućnost postoji kroz podnošenje krivičnih prijava, ali se izražava sumnja u efikasnost institucija, pre svega tužilaštva, posebno u okolnostima pojačanih društvenih tenzija i protesta. To dodatno komplikuje situaciju i ostavlja utisak pravne i institucionalne nemoći – zaključio je, za Kurir televiziju.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs