Goran Ivanišević (54) podelio je na Instagramu nostalgičan snimak iz 1983. godine, iz vremena kada je kao dvanaestogodišnji teniski talenat učestvovao na turniru na Floridi. Posebnu pažnju privuklo je to što se u videu pojavljuje i tada desetogodišnja Monika Seleš, koja će kasnije postati jedna od najvećih teniserki u istoriji.
Na starom snimku mladi Ivanišević i Selešova predstavljeni su kao deca koja već ozbiljno žive tenis, ali još uvek sa dečjom spontanošću i osmehom. Monika u videu govori da ima deset godina, da je teniserka i odlična učenica, dok Gorana opisuje kao dečaka iz sunčanog Splita koji je umesto fudbala odabrao tenis.
Objava je mnoge podsetila na početke dve izuzetne karijere. Ivanišević je godinama kasnije osvojio Vimbldon 2001, dok je Mala Mo postala višestruka Grend slem pobednica i jedna od najdominantnijih igračica svoje generacije. Upravo zato arhivski video ima posebnu vrednost: prikazuje trenutak pre velike slave, kada su dva buduća teniska velikana tek sanjala profesionalni vrh.
Monika Seleš je rođena 1973. u Novom Sadu i bila je tenisko čudo – tinejdžerka koja je munjevito osvojila svet sporta. Do 1993. imala je osam Grend slem titula i činilo se da će oboriti sve rekorde. Ali te godine, na vrhuncu karijere, dogodio se šokantan napad u Hamburgu koji joj je zauvek promenio život.
Foto-galerija 10 Fotografije
Monika je počela da trenira pod vođstvom svog oca Karolja Seleša. Već sa 16 godina postala je najmlađa pobednica Rolan Garosa (1990), a samo godinu kasnije zasela je na prvo mesto WTA liste. Njen prepoznatljiv stil – dvoručni udarci, agresivna igra i snažan karakter – učinio ju je nezaustavljivom.
Do 1993. osvojila je osam Grend slemova: četiri Australijan opena, tri Rolan Garosa i jedan US open. U finalima je često dominirala nad vrhunskim protivnicama, uključujući i legendarnu Štefi Graf.
Napad koji je šokirao svet
Na WTA turniru u Hamburgu, 30. aprila 1993. godine, tokom četvrtfinala protiv Magdalene Malejeve, Monika je vodila 6:4, 4:3 i sedela na klupi tokom pauze. Tada je sa tribina prišao tridesetosmogodišnji Nemac Ginter Parhe i nožem dugim 23 cm ubo je u leđa, između lopatica.
Publika je bila u šoku. Napadača su savladali redari, ali kasnije je kritikovana bezbednost na turniru jer nije bilo odgovarajuće zaštite za igračice. Rana je, srećom, bila nekoliko centimetara od kičme i fizički se oporavila relativno brzo.
Parhe je bio psihički nestabilan muškarac, koji je bio opsednut sa Štefi Graf. Verovao je da Monika sprečava njegovu miljenicu da ponovo postane prva na svetu. Tri dana pre napada napustio je svoj dom sa 3.000 maraka i kuhinjskim nožem – sa jasnim planom.
Sud ga je proglasio delimično neuračunljivim i osudio na uslovnu kaznu uz obavezno psihijatrijsko lečenje. Nikada nije odslužio zatvorsku kaznu, što je izazvalo ogorčenje Monike i sportske javnosti. Parhe je preminuo 2022. u 68. godini, u domu za stare osobe u Nordhauzenu.
Fizičke, ali još više psihičke posledice
Iako rana nije bila kobna, Monika je patila od teških psihičkih posledica: PTSP-a, nesanice, depresije i anksioznosti. U autobiografiji je priznala da je mesecima bila zatvorena u sobi, u stalnom strahu. Godinama se borila i sa poremećajem ishrane, dok je njen otac u to vreme bio teško bolestan.
Na teren se vratila 1995, nakon dve godine pauze, ali nikada nije dosegla pređašnju dominaciju. Ipak, 1996. osvojila je još jedan Grend slem – Australijan open – svoj deveti i poslednji. Do kraja karijere sakupila je 53 pojedinačne titule i zaradila gotovo 15 miliona dolara.
Napad u Hamburgu nepovratno je promenio tok ženskog tenisa. Kris Evert izjavila je 2016. da bi, da nije bilo napada, Monika verovatno nadmašila Štefi Graf, pa možda čak i rekorde Serene Vilijams. WTA je tada razmatrao zamrzavanje njenog prvog mesta, ali predlog nije prihvaćen – većina igračica bila je protiv, izuzev Gabrijele Sabatini.
Monika je 1994. dobila američko državljanstvo, a od tenisa se povukla 2003. Živi u SAD, a 2014. se verila sa milijarderom Tomom Golisanom. Posvetila se pisanju i objavila knjige za mlade inspirisane teniskim svetom. U intervjuima ističe kako je naučila da živi sa traumom.