Studija pronašla šokantnu vezu između zdrave ishrane i raka pluća kod mlađih od 50 godina

Medicinska zajednica već dugo preporučuje ishranu bogatu voćem, povrćem i integralnim žitaricama kako bi se održalo zdravlje i smanjio rizik od raka. Ali, provokativna nova istraživanja sugerišu da bi suprotno moglo biti tačno – barem za rak pluća u ranom stadijumu.

Studija je pronašla vezu između zdrave ishrane i većeg rizika od dijagnoze raka pluća pre 50. godine.

– U SAD postoji epidemija raka pluća kod mladih nepušača i moramo uložiti napore da razumemo šta je uzrokuje. Nešto u njihovoj ishrani bi moglo da doprinese tome – kaže dr Horhe Nijeva, glavni autor studije, medicinski onkolog i specijalista za rak pluća u Centru za rak Univerziteta Južne Karoline Noris u Los Anđelesu.

Šta je istraživanje otkrilo

Naravno, ovi nalazi izazivaju zapanjujuće otkriće. Studija je analizirala informacije o ishrani mladih pacijenata sa rakom pluća

Za studiju, koja je predstavljena na godišnjem sastanku Američkog udruženja za istraživanje raka, istraživači su pokrenuli projekat “Epidemiologija raka pluća kod mladih”.

Ovim projektom je anketirano 187 ljudi kojima je dijagnostikovan rak pluća do 50. godine.

Većina pacijenata nikada nije pušila i imala je oblik raka pluća koji se razlikovao od onih koji se obično povezuju sa pušenjem.

Istraživači su zamolili učesnike, kojima je svima dijagnostikovan rak, da se sete svoje ishrane pre dijagnoze.

Istraživači su zatim analizirali ishranu učesnika koristeći Indeks zdrave ishrane (HEI), sistem koji rangira kvalitet ishrane Amerikanaca na skali od 1 do 100. Zatim su uporedili ishranu sa ishranom šire američke populacije.

Istraživači su otkrili da su ovi mladi pacijenti oboleli od raka pluća imali prosečan rezultat od 65 od 100, u poređenju sa nacionalnim prosekom od 57. Žene su takođe imale više rezultate HEI od muškaraca.

Generalno, mladi pacijenti oboleli od raka pluća jeli su više porcija voća, povrća i integralnih žitarica dnevno nego opšta populacija. To je podeljeno na prosečno 4,3 porcije tamnozelenog povrća i mahunarki i 3,9 porcija integralnih žitarica dnevno, u poređenju sa prosečnim odraslim Amerikancima, koji su jeli 3,6 porcija tamnozelenog povrća i mahunarki i 2,6 porcija integralnih žitarica dnevno.

Da li ostaci pesticida na voću, povrću i žitaricama mogu da objasne vezu između raka pluća i zdrave ishrane

Nalazi su šokantni, ali naučnici se slažu da je verovatno da postoji više veze sa ovom povezanošću nego što se na prvi pogled čini.

Dr Nieva kaže da veza može biti posledica izloženosti pesticidima, “jer se oni vide u većim koncentracijama u vrstama hrane koju jede ova populacija pacijenata”.

On ističe i da ljudi koji rade u poljoprivredi kao raspršivači pesticida imaju veći rizik od razvoja raka pluća.

Ali, drugi stručnjaci kažu da nalazi nisu dovoljno jaki da bi se uspostavila ta veza.

– Ovo su dokazi niskog nivoa koji bi trebalo smatrati generisanjem hipoteza i nisu spremni za udarnu publiku – kaže dr Katrin Volas, epidemiolog i vanredni docent na odseku za epidemiologiju i biostatistiku na Školi javnog zdravlja Univerziteta Ilinois u Čikagu.

Studija bi mogla da obmane smernice o ishrani

Ona dodaje da je poruka problematična jer bi mogla “da obmane javnost i potkopa dobro uspostavljene smernice o ishrani”.

Roberto Pili, prodekan za istraživanje raka i integrativnu onkologiju na Univerzitetu u Bafalu, Džejkobs, Medicinski fakultet i biomedicinske nauke, slaže se da rezultate treba tumačiti sa oprezom.

– Viši indeks zdrave ishrane prijavljen kod ove populacije pacijenata, zapravo, povezan je sa smanjenim rizikom od hroničnih bolesti i raka, posebno raka debelog creva. Dakle, postoji prepoznat zaštitni uticaj konzumiranja više voća i povrća – kaže dr Pili.

Iako dr Pili kaže da je teorija da izloženost pesticidima može biti “razumna pretpostavka”, za to nema dokaza.

– Osim ako ne postoji način da se dokažu viši nivoi ovih pesticida u urinu ili krvi ovih pacijenata, ovo će ostati samo veza. Ne postoje dokumentovani dokazi da su ovi pacijenti bili izloženi većim nivoima pesticida

Važna ograničenja studije koje treba imati na umu

Iako je studija pitala pacijente o tome kakva im je bila ishrana pre dijagnoze, verovatno postoji pristrasnost u sećanju, kaže dr Sora Eli, istraživačica raka pluća i jednjaka i hirurg na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džordž Vašington u Vašingtonu, koja nije bila uključena u novu studiju.

– Svi smo videli pacijente, posebno one koji smatraju da su van uobičajene demografske grupe za neki oblik raka, koji traže razloge zašto su možda dobili rak, čak i ako nema razloga – kaže ona:

– Često misle, ako sam ja uradila nešto što je izazvalo ovo, možda postoji nešto što mogu da uradim da pomognem ishodu.

Kao rezultat toga, mnogi pacijenti će promeniti način života na zdraviji način, uključujući i konzumiranje čistije ishrane, kaže ona.

Ali dr Eli ističe da pacijentima može biti teško da se sete šta su jeli u prošlosti, posebno ako im je pre nekog vremena dijagnostikovan rak pluća.

– Svi smo ljudi i podložni smo greškama u pamćenju. Svakako, dijagnoza raka može dodati novu perspektivu sećanju. To je čest problem koji vidimo u ovim retrospektivnim istraživanjima – objašnjava dr Eli i dodaje da je moguće da su ljudi koji su spremni i zainteresovani da učestvuju u ovakvoj studiji možda imali zdravije navike od samog početka.

Volad dodaje da rezultati samo pokazuju da su pacijenti oboleli od raka pluća prijavili nešto zdraviju ishranu od nacionalnog proseka:

– To je primer da ‘korelacija nije jednaka uzročnosti’ i nije dokaz da zdrava hrana uzrokuje rak.

Većina pacijenata u studiji nosila je EGFR mutaciju, koja je povezana sa većim rizikom od raka pluća kod mlađih odraslih, kaže Pili, a Volas da je učestalost pušenja bila blizu 40 procenata, što je dodalo još jedan potencijalni faktor rizika.

Konačno, Volas kaže da tumačenje “preuveličava“ nalaze.

– Rezultati pokazuju samo da su pacijenti oboleli od raka pluća prijavili nešto više rezultate Indeksa zdrave ishrane nego opšta populacija SAD. Ovo zapažanje ne podržava tvrdnju da veća konzumacija voća, povrća ili integralnih žitarica povećava rizik od raka pluća – kaže ona

Stručnjaci za rak i dalje žele da ljudi prate zdravu ishranu

Eli naglašava da lekari još uvek ne razumeju šta pokreće stopu raka pluća kod mlađih odraslih, ali kaže da nalazi ne ukazuju na to da je zdrava ishrana krivac.

– Mogućnost da pristrasnost igra ulogu je dovoljna da neću menjati ishranu, niti ću preporučiti svojim pacijentima da to urade – kaže ona.

Pili kaže da je potrebno više istraživanja sa većom grupom pacijenata kako bi se istražila potencijalna veza između izloženosti pesticidima, konzumiranja proizvoda i rizika od raka pluća.

– Bez obzira na to da li su proizvodi organski ili konvencionalni, pranje uvek treba preporučiti kako bi se smanjili zagađivači poput hemikalija i bakterija – napominje Pili.

Nijeva priznaje da je potrebno više rada kako bi se saznalo više o tome šta stoji iza porasta stope raka pluća kod mlađih odraslih.

– Moramo prestati da ignorišemo problem i sprovesti više istraživanja o uzroku – kaže on.