“MOŽEMO TO DEFINISATI KAO ‘ORBANOVU ŠKOLU’, ALI I KAO IZDAJU ORBANA” Politički analitičari o promenama u Budimpešti: “Dobrosusedski odnosi nemaju alternativu”

Međutim, ističe Lavrov, taj interes će uvek biti realizovan bez ugrožavanja odnosa sa Rusijom, jer srpski narod – kako pokazuju sve ankete javnog mnjenja – istorijski ima veoma pozitivan odnos prema Ruskoj Federaciji, kao i prema Narodnoj Republici Kini.

Šta će se bitno promeniti u odnosima Srbije i Mađarske, za “Puls Srbije”, govorili su Aleksandar Lukić iz Instituta za političke studije, Zoran Milivojević, karijerni diplomata i prof. Milan Petričković, Fakultet političkih nauka.

– Ja se nadam da neće doći do promena koje bi bile suštinske. Iako se u Mađarskoj promenio režim, odnosno Viktor Orban je izgubio izbore i došao je neko drugi, zanimljivo je da je na vlast došao čovek koji je bio deo sistema. Naime, sve do 2024. godine, Peter Mađar je bio visoko pozicioniran, kao i njegova supruga. On tek 2024. godine napušta Fidesz i, uz veliku pomoć Evropske unije, praktično preuzima jednu malu stranku i preko nje učestvuje na izborima – rekao je Lukić.

Aleksandar Lukić – Institut za političke studije Foto: Kurir Televizija

Između kontinuiteta i distance

Kako Lukić tvrdi, potezi novog aktera mogu se tumačiti i kao nastavak stare politike i kao otklon od nje, ali i da je još rano za konačne zaključke.

– Dakle, možemo to definisati kao “Orbanovu školu”, ali i izdaja Orbana – to se može tumačiti na različite načine. Ipak, ne treba preuranjeno davati zaključke. Potrebno je sačekati i videti kako će se stvari razvijati, jer je Mađar u svojim izjavama prilično oprezan. Na primer, nije rekao da će prekinuti sve odnose sa Rusijom, sa Srbijom i slično – objasnio je.

Petričković poručuje da u uslovima velikih globalnih promena države, posebno u regionu, vode računa pre svega o sopstvenim interesima i stabilnosti odnosa.

– Smatram da se već nalazimo u periodu veoma trusnih globalnih zbivanja koja menjaju takozvanu sliku, odnosno – kako se danas kaže – arhitekturu i pejzaž političke i geostrategijske scene. To je neodvojivo od ekonomske i energetske stabilnosti, kao i od dobrosusedske saradnje. Lično verujem da svaka od ovih država, a posebno Mađarska, kada je reč o odnosima Srbije i Mađarske, postupa po principu utilitarističke logike – kaže Petričković.

prof. Milan Petričković, Fakultet političkih nauka Foto: Kurir Televizija

– Drugim rečima, postavlja se pitanje: zašto bi neko “sekao granu na kojoj sedi” i ugrozio ono što je do sada izgrađeno u dobrosusedskim odnosima? Zašto bi se time kockao? Pritom, u Srbiji živi oko 150.000, a prema nekim procenama i više, pripadnika mađarske nacionalne zajednice. I to su sve faktori koji logično ukazuju na to da ne bi trebalo očekivati radikalne promene – naveo je.

Kontinuitet odnosa bez većih oscilacija

Milivojević ističe da ne očekuje značajne promene u odnosima, naglašavajući potrebu da se zadrži postojeći kurs saradnje.

– U Budimpešti nema mnogo prostora za dodatno zaoštravanje ili promene u tom smislu. Smatram da bi trebalo ostati na već uspostavljenim linijama, barem kada je reč o Srbiji. Mi nismo tema promena, pa samim tim ne bi trebalo da budemo ni predmet promena u odnosima sa Mađarskom. Kada govorimo o bilateralnim odnosima,Srbija ostaje na istim pozicijama na kojima je bila i tokom mandata Viktora Orbana – objasnio je Milivojević.

Zoran Milivojević, karijerni diplomata Foto: Kurir Televizija

– Naš interes su stabilni i dobri odnosi sa Mađarskom, na visokom nivou, koji podrazumevaju i dobrosusedsku saradnju i međusobne interese. Postoji jasna međuzavisnost koja, po mom mišljenju, nije sporna i koja obavezuje i mađarsku stranu – posebno kada je reč o energetici. Mađarska praktično nema alternativni pravac snabdevanja gasom osim preko Srbije. Takođe, kada je reč o širem snabdevanju i geostrateškim pozicijama, naši interesi su u velikoj meri usklađeni – zaključio je, za “Puls Srbije”.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs