- Predrag Vujanac U novinarstvu od daleke 1992. godine, od čega 18 godina radijske karijere. Za Blic piše od 2001. godine. Više puta tužen zbog svojih tekstova, nikad osuđen.
Seizmološkinja Ana Mladenović ističe da ne postoji povezanost između zemljotresa na različitim krajevima sveta, pošto su takvi događaji nezavisni i dešavaju se u okviru lokalnih seizmičkih zona.
Klimatske promene i vremenske prilike nemaju uticaj na nastanak zemljotresa, kao ni obrnuto – nije naučno potvrđeno da tektonski procesi utiču na klimatske promene.
Jučerašnji potres u okolini Leskovca, ali i katastrofalna serija razornih zemljotresa u Venecueli, ponovo su u javnosti pokrenuli spekulacije o tome da li klimatske promene utiču na tektonske ploče. Seizmološkinja Ana Mladenović detaljno objašnjava ove fenomene, razbija zablude o vremenskim prilikama i daje ključne savete kada se zemljotres dogodi.
Zemljotres jačine 3,9 stepeni Rihterove skale koji je juče pogodio okolinu Leskovca, uznemirio je meštane. Iako je trajao svega nekoliko sekundi i prošao bez materijalne štete, ovaj događaj je u medijski fokus ponovo vratio večito pitanje – koliko je tlo pod našim nogama zapravo stabilno?
Gostujući u Jutru na Blic, seizmološkinja dr Ana Mladenović, viši naučni saradnik Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta Beograd, smiruje tenzije kada je u pitanju domaće tlo, ali upozorava na važnost preventive.
– Zemljotres kod Leskovca nije neuobičajen, tamo su se i ranije pojavljivali potresi slične magnitude. To je negde očekivana, možda i maksimalna jačina za to područje. Čitav taj južni deo Srbije se izmiče, ali ne toliko često kao centralni deo naše zemlje, okolina Makedonije ili Crna Gora – objasnila je Ana Mladenović u programu TV Blic.
Da li su zemljotresi na suprotnim stranama sveta povezani
Prethodno, planetu je obišla vest o kataklizmi u Venecueli, ali i jakim zemljotresima u Čileu i Japanu – ukupno u sedam različitih država. To je u javnosti stvorilo privid da je reč o “lančanoj reakciji” i da potresi na jednom kraju planete mogu da aktiviraju rasede na drugom. Naučna realnost je, ipak, drugačija.
Foto: Blic TV / screenshot
+5
Galerija
– Ne bih rekla da tako brzo može energija da dođe sa zemljotresa u Venecueli do tektonske ploče na kojoj se nalazi Japan i da tamo izazove potres. Teorijski, dešavanja na istočnoj granici Pacifičke ploče mogu uticati na njenu zapadnu granicu gde je Japan, ali to su izuzetno spori procesi koji se mere centimetrima godišnje. Samostalni događaji na različitim stranama sveta nisu direktno povezani – izričita je seizmološkinja, uz napomenu da zemljotresi deluju udruženo isključivo unutar istog, lokalnog seizmičkog područja.
Katastrofa u Venecueli i fenomen “parova zemljotresa”
S druge strane, kako je ispričala, ono što se dogodilo u Venecueli, gde je u razornim udarima stradalo najmanje 1.900 ljudi, predstavlja redak i ekstremno snažan fenomen koji stručnjaci nazivaju “parovi zemljotresa“ – dva udara jačine preko 7 stepeni Rihtera u razmaku od svega 40 sekundi.
Foto: Ariana Cubillos / Tanjug/AP
+5
Galerija
– To je nekoliko stotina puta jače nego maksimalni zemljotres koji može da se dogodi kod nas na Balkanu. U pitanju je fenomen gde je prvi zemljotres praktično uslovio i aktivirao drugi. To nam pokazuje da je na tom prostoru, gde se spajaju čak četiri tektonske ploče, bila nakupljena ogromna količina energije. Rasedi su trpeli pritisak decenijama, i kada je došlo do pucanja stena na dubini od oko 200 kilometara, energija se oslobodila u dva strahovita talasa – objasnila je gošća Jutra na Blic.
Vremenske oscilacije nemaju nikakav uticaj na tektoniku
Jedno od pitanja koje se redovno postavlja nakon ekstremnih klimatskih ciklusa, kao što je bio toplotni talas koji je u junu pogodio Evropu, jeste da li atmosfera utiče na unutrašnjost planete? Ana Mladenović je odlučno stavila tačku na ove teorije zavere koje često preplavljuju medije i društvene mreže.
– Ne, ni u teoriji vremenske prilike ne mogu da utiču na zemljotrese. Procesi u atmosferi, bez obzira na to koliko su temperature visoke, potpuno su beznačajni u poređenju sa onima ispod površine Zemlje. U astenosferi, sloju koji je odgovoran za kretanje tektonskih ploča, temperature su desetinama puta više nego u našoj atmosferi – objasnila je.
Foto: Severe Weather Europe / screenshot
+5
Galerija
Seizmološkinja se osvrnula i na čestu zabludu koja datira još od velikih poplava koje su Srbiju pogodile 2014. godine – da “natopljeno tlo”, navodno, postaje podložnije potresima.
– Kada se desi velika količina padavina i tlo se natopi, mogu se aktivirati isključivo klizišta. O zemljotresima tu nema ni govora. Takođe, ne postoji naučna zasnovanost ni za obrnutu tezu, koja se stidljivo provlači, da tektonski procesi utiču na trenutnu promenu klime – naglašava Mladenović.
Šta činiti kada tlo krene da se trese i šta predstavlja zlokobni “huk”
Uprkos modernoj tehnologiji i telefonima koji šalju upozorenja nekoliko sekundi pre potresa, Mladenović objašnjava da to nije predviđanje zemljotresa, već samo reakcija aplikacija na prve, brze seizmičke talase koji su već krenuli iz žarišta. Za ljude na višim spratovima zgrada, ta upozorenja mogu doneti više panike nego koristi, jer je trčanje niz stepenice tokom potresa najopasnija stvar koju možete uraditi.
Njeni praktični savet za ponašanje tokom zemljotresa jesu da je potrebno ostati pribran, ne pokušavati da istrčite iz zgrade ako ste na višim spratovima i ne koristiti liftove, sakriti se ispod stabilnog stola ili štokova vrata, i, s druge strane, izbegavati “opasne zone” stana kao što su kuhinjske police, viseći delovi i teški nameštaj.
Foto: Andrey VP / shutterstock
+5
Galerija
– Dok vi shvatite da se zemljotres dešava, u našim uslovima on je već prošao. Sačekate tih nekoliko sekundi da podrhtavanje prestane, pa tek onda smireno izađite napolje – savetuje sagovornica TV Blic.
Ona je u ovom razgovoru objasnila i šta je “zlokobni huk”, specifičan zvuk nalik podzemnoj tutnjavi, koji često prethodi samom podrhtavanju tla a izaziva strah građana.
– To je zapravo zvučni talas koji se kreće kroz stene direktno iz žarišta (hipocentra) zemljotresa. Kada su seizmički talasi niskih frekvencija, oni ulaze u domen onoga što ljudsko uho može da čuje. Taj karakterističan huk je zapravo jasan znak da se nalazite veoma blizu samog epicentra zemljotresa – rekla je seizmološkinja.
Banja luka kao svetli primer preventive za ceo region
Umesto oslanjanja na tehnologiju koja javlja da je katastrofa već počela, Ana Mladenović kaže da je ključ u preventivi i seizmički bezbednoj gradnji. Kao ubedljivo najbolji primer u regionu za to, izdvojila je Banju Luku, grad koji je prošle godine finansirao izradu naprednih karata seizmičkog rizika.
– U Banjaluci, koja je pretrpela katastrofu 1969. godine, svest o opasnosti je visoka. Uradili smo projekat gde su mapirani svi objekti u gradu, njihova namena i broj ljudi koji boravi u njima. Na osnovu toga je tačno procenjen rizik za svaku pojedinačnu zgradu i napravljene su precizne rute za evakuaciju u slučaju sledećeg zemljotresa. To je jedini ispravan put odbrane jer ne možemo sprečiti prirodu, ali moramo biti spremni za nju – zaključila je seizmološkinja Ana Mladenović.
zemljotres (Foto: Shutterstock/ shirmanov aleksey, shutterstock leolintang / Ringier)
Zemljotresi na različitim stranama sveta nisu povezani, rekla je Ana Mladenović (Foto: Blic TV / screenshot)
Venecuelu je pogodio fenomen poznat kao “parovi zemljotresa” (Foto: Ariana Cubillos / Tanjug/AP)
Ni ekstremne vrućine ni poplave ne dovode do zemljotresa, izričita je seizmološkinja (Foto: Severe Weather Europe / screenshot)
Aplikacije koje šalju upozorenje ne predviđaju zemljotres, nego obaveštavaju o prvim seizmičkim talasima (Foto: Andrey VP / shutterstock)