Krštenica nije jedini krivac: 6 razloga za zaboravnost koji nemaju veze sa godinama

Zaboravnost nije rezervisana samo za treće doba, već je često alarm koji organizam šalje zbog načina života, lekova ili skrivenih zdravstvenih problema.

Zaboravnost je normalan, mada frustrirajući deo života. Sasvim je prirodno da ljudi povremeno zagube telefon, zaborave zašto su ušli u sobu ili, jednostavno, ne mogu da se sete imena koje im je na “na vrhu jezika”.

Kada se ovi bljeskovi javljaju s vremena na vreme, obično nisu razlog za brigu. Međutim, kada postanu učestali, logično je zapitati se šta zapravo uzrokuje gubitak pamćenja.

Zašto stalno zaboravljamo stvari, a godine sa tim nemaju nikakve veze

Mozak se s godinama prirodno smanjuje, što može da uspori brzinu razmišljanja i objašnjava zašto nam nekada treba minut duže da smislimo reč ili rešimo problem. Međutim, starenje nije jedini, pa čak ni glavni krivac za “moždanu maglu” kod mlađih i sredovečnih ljudi.

– Kratkoročno pamćenje možda neće biti tako oštro kao nekada – kaže dr Murali Doraisvami, profesor psihijatrije na Univerzitetu Djuk u Severnoj Karolini, ali naglašava da mnogi drugi faktori igraju ključnu ulogu.

Rasejanost, prikrivene infekcije i žongliranje svakodnevnim obavezama često stvaraju “moždanu maglu”, koja nema nikakve veze sa brojem godina u krštenici, već sa načinom života.

– Zagubio sam popriličan broj naočara samo zato što sam u tom trenutku bio ometen nečim drugim – priznaje dr Tomas Holand, kliničar i naučnik koji istražuje uticaj načina života na hronične bolesti starenja u Univerzitetu “Rush” u Čikagu.

Šest razloga za zaboravnost van starenja

Neurolozi i psihijatri izdvajaju u nastavku šest ključnih razloga zbog kojih pamćenje može da oslabi, a koji prevazilaze uobičajenu sumnju na starost.

1. Skriveni uticaj lekova na pamćenje

Mnogi uobičajeni lekovi, čak i oni koji se izdaju bez recepta, mogu direktno da utiču na kognitivne funkcije. Problem postaje još ozbiljniji kada se kombinuje terapije koji mogu međusobno da interaguju.

– Obavestite lekara o svemu što uzimate, čak i ako je to lek koji se izdaje bez recepta ili suplement za koji mislite da je bezopasan. Ako lekovi utiču na pamćenje, lekar će predložiti alternative ili pomoći u proceni rizika i koristi – ističe dr Brena Ren, klinički geropsiholog i vanredna profesorka psihologije na Univerzitetu Nevade u Las Vegasu.

Na listi lekova koji mogu da utiču na pamćenje nalaze se:

• Benzodiazepini: Lekovi za anksioznost (poput ksanaksa, klonopina i valijuma) mogu da utiču na kratkoročno i dugoročno pamćenje.
• Statini: Iako su ključni za snižavanje holesterola i smanjenje rizika od srčanog i moždanog udara, kod nekih pacijenata mogu da izazovu konfuziju i gubitak fokusa.
• Antiepileptici: Lekovi protiv napada (poput gabapentina i pregabalina) mogu da povećaju rizik od kognitivnog pada, prema istraživanju iz 2023. godine u časopis “Frontiers“.
• Beta blokatori: Koriste se za krvni pritisak i srčana oboljenja. Studija iz 2007. u bazi “PubMed” povezuje ih sa kognitivnim padom, dok novije studije iz 2020. u “PubMed” pokušavaju da ospore tu vezu.
• Antidepresivi: Takozvani triciklični antidepresivi (TCA) i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) mogu da povećaju rizik od demencije, mada naučnici ističu da je teško razlučiti da li je uzrok lek ili sama depresija.
• Opioidi: Dugotrajna upotreba opioida (poput oksikontina) može da ošteti pamćenja, pokazuje studija iz 2019. u časopisu “Frontiers“.
• Tablete za spavanje: Određena sredstva za nesanicu, koja sadrže supstancu eszopiklon, mogu da izazovu specifične epizode gubitka pamćenja.

2. Depresija i anksioznost kao mentalne blokade

Emocionalno stanje je jedan od najjačih faktora koji određuju koliko dobro će se skladištiti informacije. Kod ljudi u 40-im i 50-im godinama, upravo su depresija i anksioznost dva najveća uzroka zaboravnosti. Mozak usled ovih stanja funkcioniše pod specifičnim opterećenjem koje ne ostavlja prostor za skladištenje novih informacija.

– Depresija zauzima ogroman prostor u mozgu. Kada ste depresivni, mozak ne radi sa 100 odsto kapaciteta. Ne obraća pažnju na stvari onako kako to obično čini, a područja zadužena za memoriju ne funkcionišu onako kako bi trebalo – objašnjava dr Eliz Kakapolo, profesorka neuropsihologije na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.

Anksioznost deluje na sličan način: stalni stres drži telo u stanju pripravnosti.

– Telo tada neprestano luči hormone stresa u krv, što može da vas drži “na ivici”. Ako se taj proces stalno odvija u mozgu, potencijalno dolazi do pada kognitivnih funkcija – naglašava za “Prevention” dr Holand.

3. Dijeta i “ultraprerađena” zaboravnost

Ono što jedemo direktno hrani neurone i određuje oštrinu pamćenja:

• ishrana bogata nutrijentima deluje kao štit za nervne ćelije,
• dok ih loši izbori u ishrani ubrzano razaraju.

– Ishrana puna hrane bogate flavonoidima, poput tamnozelenog lisnatog povrća, čajeva i paradajza, povezana je sa znatno sporijim stopama kognitivnog pada – ističe dr Holand, o tome svedoči istraživanje koje su on i njegove kolege objavili u “PubMed“.

Nasuprot tome, ultraprerađena hrana puna veštačkih zaslađivača, boja i aditiva dokazano otežava ljudima da prate razgovor i pamte informacija. Takva ishrana drastično povećava rizik od buduće demencije, jasno ukazuje studija iz 2022. godine u časopisu “Neurology“.

4. Spavanje i vreme kada mozak čisti memoriju

San nije samo odmor, već kritičan proces tokom kojeg mozak konsoliduje sećanja. Nedostatak sna zbog stresa ili menopauze (noćno znojenje) iscrpljuje kognitivne resurse, što otežava koncentraciju i dovodi do zaboravnosti.

– Posebno kod muškaraca, nelečena opstruktivna apneja u snu – stanje u kojem dolazi do prestanka disanja u snu, takođe može doprineti problemima sa mozgom. Pacijenti sa apnejom imaju višestruke epizode tokom noći kada mozak ostaje bez kiseonika (hipoksija), što vodi do problema sa pamćenjem – naglašava dr Kakapolo.

Pregled studija, objavljen 2020. u časopisu “Sleep Medicine“, potvrđuje da pacijenti sa apnejom imaju značajno oštećenu i kratkoročnu i dugoročnu memoriju.

5. Problemi sa sluhom kao skriveni uzrok

Savremena istraživanja ukazuju na fascinantnu vezu između gubitka sluha i zdravlja mozga (izvor: PubMed). Naučnici objašnjavaju da gubitak sluha ometa sposobnost obrade i pamćenja informacija, jer mozak usled slabijeg sluha koristi više resursa samo da bi razumeo govor.

– Ispravno funkcionisanje slušnih aparata može mnogo da doprinese poboljšanju i očuvanju kognitivnih sposobnosti. Podaci pokazuju da upotreba slušnih aparata smanjuje rizik od dugoročnog kognitivnog pada za čak 19 odsto – navodi dr Ren.

6. Multitasking: Zamka savremenog doba

U savremenom svetu, obavljanje više zadataka istovremeno – takozvani multitasking, smatra se vrlinom, ali za mozak je to uvod u rasejanost. Studija, objavljena 2020. u časopisu “Nature“, otkriva da je “medijski multitasking” (korišćenje više uređaja odjednom) posebno štetan, čak i za mlade ljude.

– Kako nam brzina obrade informacija usporava, postajemo sporiji i u razmišljanju i u kretanju. Ako pokušavate da uradite dve ili tri stvari istovremeno, bićete manje efikasni i sporiji u svakoj od njih – zaključuje dr Kakapolo.

Dakle, pre nego što se zaboravnost pripiše godinama, treba proveriti listu lekova, korigovati ishranu, obratiti pažnju na kvalitet sna i nivo stresa – i pre svega, raditi jednu po jednu stvar.

5 najgorih namirnica za pamćenje: Šta nije zdravo za mozak

Koja vrsta zaboravnost ukazuje na Alchajmerovu bolest

Gubitak pamćenja u menopauzi – kako ga prevazići i razlikovati od demencije