KO JE BIO DARKO BOŽOVIĆ? Popularni Mačak sa Partizanom osvojio pet trofeja, a onda izgubio bitku sa OPAKOM BOLEŠĆU!

Tužne vesti pogodile su fudbalsku javnost u regionu.

Darko Božović, nekadašnji golman Partizana, Bežanije, Slobode iz Užica i Voždovca, preminuo je u 48. godini posle duge i teške bolesti. Popularni Mačak ostavio je trag na domaćim terenima, osvojio brojne trofeje sa crno-belima, a nakon završetka igračke karijere nastavio da prenosi znanje na nove generacije golmana.

Odlazak Darka Božovića rastužio je nekadašnje saigrače, prijatelje i ljubitelje fudbala. Rođen u Podgorici 1978. godine, najveći deo igračke karijere proveo je u Srbiji, gde je branio za više klubova i izgradio ime u domaćem fudbalu.

Ipak, najdublji trag ostavio je u Partizanu, čiji je dres nosio od 2007. do 2010. godine. Sa crno-belima osvojio je tri titule prvaka Srbije i dva Kupa Srbije, a nakon završetka igračke karijere ostao je u fudbalu i posvetio se trenerskom poslu.

Od Teleoptika do Partizana i pet trofeja

Darko Božović je rođen u Podgorici 9. avgusta 1978. godine.

Božovićev fudbalski put počeo je u Teleoptiku, a potom je branio za Srem iz Jakova, Mladenovac, Timok iz Zaječara, Srem iz Sremske Mitrovice i Bežaniju. Dobre partije u Bežaniji otvorile su mu vrata Partizana, u koji je stigao 2007. godine.

U Humskoj je bio deo ekipe koja je dominirala domaćim fudbalom. Tokom tri godine u crno-belom dresu osvojio je tri šampionske titule i dva nacionalna kupa. Iako se golmanska konkurencija menjala, period proveden u Partizanu ostao je jedan od najznačajnijih u njegovoj karijeri.

Posle odlaska iz Humske branio je za Slobodu iz Užica, a potom se oprobao i u inostranstvu. Nastupao je za iranski Zob-Ahan, vratio se u Bežaniju, a zatim igrao i u Hong Kongu, za Hepi Veli. Igračku karijeru završio je u Voždovcu 2015. godine.

Gol koji se ne zaboravlja: Odbranio penal, pa zatresao mrežu!

Jedan od najzanimljivijih trenutaka Božovićeve karijere dogodio se dok je nosio dres Bežanije. Upravo je taj meč protiv Voždovca godinama kasnije izdvajao kao uspomenu koja mu je posebno ostala u sećanju.

Božović je najpre odbranio penal, a zatim, u završnici utakmice, otišao u protivnički kazneni prostor i postigao gol glavom posle kornera za izjednačenje!

Taj neobičan podvig ostao je upamćen među njegovim nekadašnjim saigračima. Antonio Rukavina, koji je sa Božovićem igrao u Bežaniji, prisetio se tog trenutka kada su se fudbalski prijatelji okupili kako bi mu pružili podršku tokom lečenja.

Bio je to prizor koji najbolje oslikava golmana koji nije odustajao do poslednjeg trenutka – prvo je sačuvao svoju mrežu, a onda pomogao ekipi da stigne do gola.

Posle profesionalne karijere posvetio se novim generacijama

Kada je završio igračku karijeru, Božović nije napustio fudbal. Naprotiv, odlučio je da iskustvo koje je stekao tokom godina prenese mlađim golmanima.

Počeo je da radi sa mlađim kategorijama Teleoptika, a potom je bio angažovan i u Partizanovom sistemu. Radio je sa pionirima i kadetima, kao i sa prvim timom Teleoptika, a iskustvo je sticao i u stručnom štabu reprezentacije Bugarske. U njegovoj trenerskoj karijeri našao se i Slovan iz Rume, a poslednji angažman imao je u Železničaru iz Pančeva, gde je radio sa golmanima u stručnom štabu Radomira Kokovića.

U intervjuu za “Dnevnik” govorio je o tome koliko mu je period proveden u Partizanu pomogao u novoj ulozi.

“Partizan je veliki klub koji donosi mnogo toga što poboljšava vašu karijeru. Zato sada mogu da prenesem mlađim golmanima kako da se ponašaju, rade i treniraju”, istakao je tada Božović.

Miroslav Đukić i prijatelji stali uz Mačka

Kada je krajem 2025. godine objavljeno da se Božović bori sa teškom bolešću, fudbalska javnost brzo se ujedinila u želji da mu pomogne. Partizan, Železničar, nekadašnji saigrači i brojna poznata imena srpskog fudbala pružili su mu podršku.

Organizovana je i humanitarna akcija “Prijatelji za Darka”, u kojoj su učestvovali bivši fudbaleri Partizana, Crvene zvezde i drugih klubova. Na taj način fudbalski svet pokazao je da u teškim trenucima rivalstva ostaju po strani.

Njegov nekadašnji trener Miroslav Đukić opisao ga je kao tihog, vrednog i požrtvovanog čoveka koji nikada nije tražio pažnju za sebe.

“On je jedan timski čovek koji živi za ekipu. Nikada nije tražio protagonizam, nije tražio pažnju, već se isticao samo svojim radom i profesionalnošću”, poručio je Đukić tokom akcije podrške.

Slično se Božovića sećao i nekadašnji saigrač Boske Damjanović, koji je govorio o njegovoj pozitivnoj energiji, dobroti i vedrom duhu.

Borba koja je ujedinila fudbalsku Srbiju

Vest o njegovoj bolesti objavljena je u novembru 2025. godine. Božoviću je dijagnostikovana teška maligna bolest, zbog koje je lečenje nastavio u Turskoj. U januaru 2026. pojavile su se ohrabrujuće vesti da se tumor gotovo povukao, ali je lečenje moralo da se nastavi.

Ipak, uprkos nadama i podršci brojnih prijatelja, njegova životna bitka završila se tragično.

Darko Božović iza sebe je ostavio suprugu Martinu i dvojicu sinova. Njegovi nekadašnji saigrači pamtiće ga kao pouzdanog golmana, vrednog radnika i čoveka koji je bio spreman da pomogne drugima, dok će navijačima Partizana ostati u sećanju kao deo generacije koja je osvajala trofeje i ispisivala uspešne stranice klupske istorije.

Popularni Mačak otišao je prerano, ali su iza njega ostali trofeji, fudbalske uspomene i poštovanje ljudi sa kojima je delio svlačionicu.