Alimentacioni fond za sve veći broj porodica u Srbiji postaje važan oslonac u borbi da deca ne ostanu bez novca koji im pripada, jer roditelji odbijaju da plaćaju alimentaciju.
Među onima kojima je ova pomoć donela sigurnost je i Ružica Nikolić (59) iz Niša, koja je preuzela brigu o unuku nakon porodične drame, godinama ga sama izdržavala, a za pet godina od njegovih roditelja nije dobila nijedan dinar. Posle više od 15 sudskih ročišta i iscrpljujuće borbe da postane njegov staratelj, danas zahvaljujući Alimentacionom fondu prvi put ima sigurnost da će dečaku moći da obezbedi ono što mu je potrebno za školovanje i odrastanje.
Ružičin slučaj posebno je redak jer je reč o baki koja je preuzela ulogu roditelja i staratelja svom unuku, boreći se da mu obezbedi dostojanstven život. Njena priča dolazi u trenutku kada broj korisnika Alimentacionog fonda nastavlja da raste: prema podacima, doneto je 730 rešenja kojima je obuhvaćeno 1.070 korisnika, a za isplatu pomoći izdvojeno je više od 82 miliona dinara.
Unuku otac i majka
Ružica Nikolić iz Niša ispričala je na konferenciji povodom godinu dana od osnivanja Alimentacionog fonda da je imala 59 godina kada je preko noći morala svom unuku da postane i majka i otac i staratelj. Dečaka je, kako je kazala, spasavala od teškog porodičnog života, sama ga izdržavala i radila različite poslove dok mu roditelji pet godina nisu dali nijedan dinar alimentacije.
Ružica Nikolić iz Niša Foto: Marko Karovic
Prvo je pokušala razgovorom da reši problem sa sinom. Međutim, došlo je do nasilja nad dečakom…
– Moram da kažem da sam sina zbog nasilja nad unukom izbacila iz kuće. Izbacila sam i njegovu drugu ženu s decom i ostavila unuka da ja vodim brigu o njemu – prisetila se tada Ružica, kojoj je centar za socijalni rad najpre dodelio status privremenog staratelja, a zatim su usledile godine borbe i više od 15 sudskih ročišta.
– Posle dve godine mukotrpnog suđenja, zahvaljujući advokatici koja je prihvatila da vodi naš slučaj, postala sam staratelj svom unuku.
Roditelji su u međuvremenu, kaže, izgubili roditeljsko pravo, ali je obaveza izdržavanja deteta ostala.
– Iako su imali obavezu da isplaćuju alimentaciju detetu, za pet godina nisu dali nijedan dinar – istakla je ova hrabra žena.
Svaki dinar za izdržavanje deteta je bio važan. Zato je radila svakojake naporne poslove.
– Bila sam pomoćni radnik u kuhinji, radila kao kuvarica i negovateljica, samo da bih nas prehranila. Ja njemu nisam samo baka. Ja sam mu roditelj, staratelj, psiholog, pedagog, i majka i otac i baka i deka. Njegov ceo svet!
Kada je počeo s radom Alimentacioni fond, Ružica je preko advokatice pokrenula postupak kako bi ostvarila pravo na novac koji pripada njenom unuku.
– Čuvam ga od prvog razreda osnovne. Bio je dečačić od 28 kila. Danas je to srednjoškolac, momak od 182 centimetra i težak 86 kila. Sav taj novac je njemu namenjen. Ide za njegovo obrazovanje. Mnogo nam znači pomoć Alimentacionog fonda. Imamo neku sigurnost. Sada znamo da ćemo svakog meseca, od 15. do 18, dobiti taj novac koji treba mom unuku.
