Island neće obnoviti pregovore o članstvu u Evropskoj uniji, pošto je 52,5 odsto birača na referendumu glasalo protiv povratka za pregovarački sto sa Briselom, dok je 47,5 odsto podržalo nastavak procesa.
Rezultat predstavlja veliki preokret u odnosu na prve sate prebrojavanja, kada su pristalice nastavka pregovora imale tesnu prednost. Kako su pristizali glasovi iz ruralnih delova zemlje, odnos snaga se promenio i protivnici evropskog puta preuzeli su vođstvo.
Islandski javni servis RUV objavio je da su građani odbacili ponovno otvaranje pristupnih pregovora, čime je vlada premijerke Kristirn Frostadotir pretrpela ozbiljan politički poraz.
Rejkjavik za EU, ostatak zemlje povukao ručnu
Glasanje je pokazalo duboku podelu između glavnog grada i ostatka zemlje.
U severnoj izbornoj jedinici Rejkjavika čak 57,5 odsto birača podržalo je nastavak pregovora, dok je u južnom delu prestonice “za” glasalo 54,5 odsto. Međutim, u drugim delovima Islanda protivnici su ostvarili mnogo ubedljivije rezultate.
U južnoj izbornoj jedinici, na primer, protiv nastavka pregovora glasalo je oko 60 odsto birača.
Upravo su ti glasovi tokom noći preokrenuli rezultat.
Referendum nije bio glasanje o neposrednom ulasku Islanda u Evropsku uniju. Građani su odlučivali samo o tome da li država treba ponovo da otvori pristupne pregovore sa Briselom.
Da je većina glasala “za”, pregovori bi mogli da počnu do kraja 2026. godine i da traju približno 18 do 24 meseca, nakon čega bi svaki konačni sporazum o članstvu morao ponovo da bude iznet pred građane na drugom referendumu.
Sada je, međutim, čitav proces zaustavljen već na prvom koraku.
Ribe ponovo jače od Brisela
Jedno od najosetljivijih pitanja tokom kampanje bila je kontrola nad islandskim ribolovnim vodama.
Protivnici članstva upozoravali su da bi pristupanje EU moglo da ugrozi sposobnost Islanda da samostalno određuje pravila ribolova i upravlja jednim od svojih najvažnijih prirodnih resursa.
Ribarstvo ima posebno mesto u islandskoj politici i nacionalnom identitetu, a proizvodi iz tog sektora čine približno 40 odsto ukupnog izvoza zemlje.
Zagovornici evropskog puta tvrdili su suprotno.
Prema njihovom stavu, Island bi ulaskom u EU dobio veći politički uticaj, stabilniju ekonomsku poziciju i potencijalno mogućnost da jednog dana zameni islandsku krunu evrom.
Island već ima pristup velikom delu evropskog jedinstvenog tržišta kroz Evropski ekonomski prostor, član je Šengena i Evropskog udruženja slobodne trgovine, ali nema pravo glasa prilikom donošenja odluka u institucijama EU.
Rat u Ukrajini i Grenland vratili EU na dnevni red
Pitanje članstva ponovo je dobilo snagu poslednjih godina zbog promenjene bezbednosne situacije u Evropi.
Rat Rusije i Ukrajine, rast troškova života i sve veća geopolitička napetost na Arktiku podstakli su novu debatu o tome da li Island može dugoročno da ostane izvan EU.
Poseban efekat imale su i izjave predsednika SAD Donalda Trampa o mogućem američkom preuzimanju Grenlanda. Islandske vlasti ocenile su da su takve poruke dodatno pokazale koliko se brzo menja bezbednosna situacija na severnom Atlantiku.
Zbog toga je vlada ubrzala referendum.
Koalicija predvođena Socijaldemokratskim savezom, koja je došla na vlast posle izbora krajem 2024. godine, prvobitno je obećala referendum najkasnije do kraja 2027, ali je glasanje pomereno na 29. avgust 2026. godine.
Premijerka Frostadotir referendum je predstavljala kao trenutak u kojem Island mora da odluči da li želi ponovo da proveri šta može da dobije od Brisela.
Upozoravala je i da bi pobeda opcije “ne” praktično zatvorila pitanje pristupanja EU u doglednoj budućnosti.
BONUS VIDEO
