Razorni zemljotresi POTRESAJU planetu, srpski geolog otkriva: “Ipak se očekuju na Balkanu i moramo biti budni”

Snažan i razoran zemljotres jačine 7 stepeni po Rihteru, koji je pogodio područje Tibeta i odneo ljudske žrtve i napravio pričinio veliku materijalnu štetu, ponovo je podsetio javnost na silovite procese koji se neprekidno odvijaju ispod Zemljine kore. Ovakvi potresi otvaraju pitanja o prirodi tektonskih pomeranja, dinamici planete i zakonitostima po kojima se oslobađa unutrašnja energija Zemlje. Geolog i penzionisani profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, prof. dr Dragan Milovanović, otkriva koje su najaktivnije tektonske zone i kakav je položaj Balkana.

Da li se povećava broj zemljotresa na globalnom nivou

Kada se posmatraju podaci o globalnoj seizmičkoj aktivnosti, postavlja se pitanje da li se uočava povećanje broja zemljotresa ili je reč o cikličnom oslobađanju unutrašnje energije Zemlje.

Prema podacima i mišljenju većine geologa, Zemlja je poslednjih 20-ak godina znatno intenzivnija sa seizmičkom aktivnošću.

“Većina geologa, među njima sam i ja, smatra da je to jedan period kada se energetsko stanje koje je poremećeno, koje se dugo godina tako stvaralo, sada oslobađa i da će u narednom periodu, možda za 10-20 godina, stepen ili broj zemljotresa biti znatno manji“, istakao je prof. dr Dragan Milovanović.

Najaktivnije tektonske zone i položaj Balkana

Najintenzivnija mesta gde se javljaju zemljotresi jesu prostori gde se okeanska litosfera podvlači pod kontinentalnu ili drugu okeansku. Takve zone su Srednja Amerika, Filipini, Japan i Kamčatka.

Kada je reč o prostoru bližem našem podneblju, Afrika se podvlači pod Evropu, odnosno Evroaziju. Ta zona ide preko Sredozemnog mora, Persije, Irana, Avganistana sve do Indije.

“Mi smo u senci događaja, što je dobro, mada je na ovom prostoru bilo puno zemljotresa. Ne očekuju se zemljotresi visokog intenziteta, ali se ipak očekuju i moramo biti budni”, objasnio je profesor.

On dodaje da naše podneblje u geološkoj prošlosti ima zanimljivu građu jer se tu nekada nalazio okean Tetis. Taj prostor se zatvorio i danas predstavlja potencijalno mesto gde se oslobađa velika energija.

Srbija na dva velika šava: Kako zemljotresi u regionu utiču na tlo u Srbiju i da li se očekuju jači potresi

Može li nauka da predvidi zemljotrese

Uprkos velikom broju instrumenata, naprednoj geofizici i seizmologiji, posebno u zemljama poput Japana, Italije i Grčke, seizmološka nauka još uvek nije u mogućnosti da precizno predvidi tačno vreme i prostor nastanka potresa.

Razlozi za to leže u ogromnosti prostora i velikim dubinama na kojima se procesi odvijaju, a koje nije moguće direktno meriti.

Ipak, svaki novi zemljotres služi kao nova informacija koja se unosi u bazu podataka, prate se kretanja ploča i na osnovu toga vrše rekonstrukcije i pretpostavke.

Profesor Milovanović naglasio je i važnost domaće institucije, Seizmološkog zavoda Srbije, čiji su instrumenti umreženi u evropsku i svetsku mrežu, što omogućava merenja i razmenu informacija, uprkos potrebama za osavremenjivanjem opreme i novim kadrovima.

Kako se ponašati i pripremiti za zemljotres

Govoreći o rizicima i bezbednosti infrastrukture, Dragan Milovanović je istakao da je timski rad stručnjaka iz različitih oblasti, od petrologije do seizmologije, ključan za prikupljanje tačnih podataka. Kada je reč o ponašanju tokom udara, ističe se da je “u strahu velike oči“ i da su ljudi često hrabriji na rečima nego u stvarnoj situaciji.

“Trebalo bi uvek biti spreman kao da će se, ne daj Bože, zemljotres sutra dogoditi“, poručio je profesor.

Njegov predlog je da se u svakoj velikoj zgradi, pored informacija o postupanju u slučaju požara, obavezno postave i jasna uputstva o ponašanju tokom zemljotresa. Takođe, neophodno je raditi na edukaciji i obaveštavanju dece i građana o pravilnim reakcijama u kriznim situacijama.

Profesor Milovanović je, u emisiji Prvog programa radio Beograda „Jutro je“, podsetio da planetu treba posmatrati racionalno.

“Planeta živi, kao što živimo vi i ja, ona je na polovini svog postojanja, kao što je i Sunce. Pratimo sve prirodne pojave, jer oni su deo nas, ona nas je i te pojave su nas stvorile, pratimo ih, razumimo ih i dok one postoje, bićemo svi mi na planeti”.

BONUS VIDEO:

(RTS)