MMF oborio globalne prognoze, Srbija neće ostati izolovano ostrvo: Ekonomisti za “Blic Biznis” otkrivaju zašto im manjka optimizma

Ako je suditi po prognozama trusta mozgova iz Međunarodnog monetarnog fonda, koji ovih dana većaju u Vašingtonu o globalnoj ekonomiji i njenom statusu zbog sukoba na Bliskom istoku, čini se da, ako ovaj rat potraje, pred svetom su teška vremena koja nagoveštavaju pad rasta privrede i uvećanje inflacije. Da je to tako pokazao je prvi dan ovog skupa kada se promenila gotovo svaka njihova prognoza i brojka objavljena u januarskom Izveštaju o globalnim ekonomskim perspektivama.

Da ne cvetaju ruže na globalnom nivou samo nakon mesec i po dana od početka rata na Bliskom Istoku pokazuju i korigovane prognoze za privredni rast koji bi trebalo da poraste 3,1 odsto, što je 0,2 procentna poena manje u odnosu na januarsku prognozu. Ništa bolji scenario nije ni za inflaciju koja uz veći i dugotrajniji rast cena energije, posebno nafte, po njihovim procenama može da se kreće od 4,4 do čak 5,4 odsto u 2026 .godini.

Dakle, date su orijentacione opcije zbog neizvesne situacije na Bliskom Istoku, pa su analitičari MMF-a napravili i dopunu svoje osnovne prognoze sa novim scenariom, što obično nije slučaj. U njemu upozoravaju da “ako bi bilo većih oštećenja energetske infrastrukture, rast globalne ekonomije pao bi na oko dva odsto, dok bi inflacija premašila šest“.

Ako je i od MMF- a, mnogo je uz nadu da ovaj njihov rukopis nije “lektorisan”, kao i prethodnih godina, kada je dolazilo da zbog toga ,prognoze ne budu baš tačne.

Srbija neće ostati izolovano ostrvo

U ovakvim globalnim dešavanjima ni Srbija neće ostati izolovano ostrvo već će se i na nju odraziti ovo svetsko ludilo,pa su prognoze i za nju korigovane. Doduše, već je to urađeno u januaru kada su onu oktobarsku, po kojoj je predviđanje bilo da će BDP u 2026. porasti za 3,6 odsto, smanjili su na tri.

Po ovoj novoj aprilskoj prognozi, on je dodatno umanjen na 2,8 odsto, uz ubrzanje na po 3,5 odsto u 2027. Što se tiče inflacije, ova međunarodna institucija procenjuje da će iznositi 5,2 odsto u 2026, što je iznad ciljanog opsega NBS od tri odsto ,s dozvoljenim odstupanjem od +- 1,5 odsto.

Srpska delegacija se srela sa predstavnicima MMF-a u Vašingtonu i iz saopštenja koje je ova institucija objavila naglašava se i da bi “inflacija u Srbiji mogla da bude niža od projektovanih 5,2 odsto u 2026, uprkos povećanoj neizvesnosti usled rata na Bliskom istoku”.

Iz NBS nisu bili tako konkretni ali su u saopštenju naveli da pored aktuelnih makroekonomskih kretanja i izgleda u Srbiji, objasnili su na koji način se sprovode ciljevi u kontekstu najnovijih izazova iz globalnog okruženja, uključujući i nagli porast cena energenata usled aktuelnog sukoba na Bliskom Istoku.

– Zahvaljujući brzoj reakciji države da stabilizuje tržište naftnih derivata u periodu snažnog šoka po osnovu sukoba na Bliskom istoku, nije došlo ni do cenovnog šoka ni do zastoja u njihovoj ponudi. Ukazali smo i na to da je kurs dinara prema evru, uprkos svim šokovima, ostao stabilan, a devizne rezerve su očuvane na nivou znatno iznad svih pokazatelja adekvatnosti i pokrivaju 6,5 meseci uvoza robe i usluga. Osim toga i bankarski sektor je stabilan, otporan, dobro kapitalizovan, visoko likvidan i podržava rast, uz snažan rast investicionih i stambenih kredita. Očekujemo postepeno ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda u 2027. godini, čemu će doprineti i investiciona aktivnost, kao i rast izvoza usluga u godini održavanja EKSPO izložbe-stoji u saopštenju NBS.

Stručnjaci nisu optimistični, pitanje NIS-a ostaje nepoznanica

Stručnjaci nisu baš tako optimistični jer su dešavanja oko Bliskog Istoka nepredvidiva i ne zna se u kom pravcu mogu da idu.

– Teško je dati procenu o privrednom rastu u 2026. jer je i sam MMF naveo da se radi o početnim projekcijama. Mnogo je nepoznanica, ali mislim da u ovakvim globalnim dešavanjima je jasno da će rast BDP-a biti slabiji od očekivanog, a inflacija veća. Osim globalanih, mi imamo i našu domaću nepoznanicu, a to je pitanje NIS-a. Do 22. maja videćemo da li će problem biti rešen ili ćemo dobiti produžetak ili nas čeka agonija kao u poslednjim mesecima prošle godine. Pored toga, čini mi se da će sve ovo uticati i na kupovnu moć stanovništva. Promet u maloprodaji je od početka godine dobro krenuo zbog rasta plata u javnom sektoru i rasta minimalca, ali rast inflacije u drugoj polovini godine će delovati negativno na to – navodi ekonomista Saša Đogović za “Blic Biznis”.

Slično mišljenje ima i Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koje je izneo na predstavljanju najnovijeg Kvartalnog monitora.

– Rast cena energenata na svetskom tržištu uticaće na rast inflacije u Srbiji. Visina tog uticaja zavisiće od toga koliko će se cene energenata zadržati na visokom nivou. Pritom, smanjenje akciza, intervencije iz robnih rezervi i administrativna kontrola cena mogu privremeno da ublaže uticaj rasta cena energenata na inflaciju, dok se u dugom roku to preliva na inflaciju – navodi on u Kvartalnom monitoru.

Sve te svetske muke neminovno će se odraziti i na srpski budžet ali i strane direktne investicije u Srbiji. Na to ukazuju i naznake MMF koji očekuje njihov pad, a sa tim se slaže i ekonomista Saša Đogović.

– Očekuje se nastavak trenda pada stranih direktnih investicija zbog nestabilnih geopolitičkih prilika. Pored toga, zbog slabijeg privrednog rasta od projektovanog, verovatno će doći do usporavanja finansijskih tokova i brisanja određenih stavki u budžetu kako bi se sprečilo probijanje budžetskog deficita i narušavanje kreditnog rejtinga – objašnjava Đogović za “Blic Biznis”.

Deo efekata globalne krize preliće se na domaće prilike

Na taj deo efekata globalne krize na domaće prilike upozorava i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić.

– Srbiji je i dalje potreban pristup većem tržištu.To nam i daju strani investitori, ali u uslovima krize investicije se stavljaju na pauzu, pa je velika neizvesnost kakvo će stanje posle svega biti – rekao je Lukić za RTS.

Da ne bude zabune, problem nije vezan samo za našu ekonomiju već ga imaju i druge države, posebno one u Evropi, za koju MMF predviđa samo u nekoliko zemalja privredni rast veći od 3 posto.

Ono što je problem za sve to je da ako se ovo ludilo na Bliskom Istoku ne završi uskoro, cenu globalnog rata platiće svi, posebno siromašne zemlje, koje već plutaju u nemirnim kriznim vodama. U tom slučaju, pitanje je kada će MMF ponovo izaći sa novim projekcijama i koliko će biti tačna jer kao što je čuveni Peter Drucker rekao “Dobar statističar sumnja u sve brojke”.