Koliko dugo KLIMA UREĐAJ MOŽE DA RADI BEZ PRESTANKA, a da ne sprži motor i novčanik: Računica u dinar i trikovi majstora za manji račun struje

Tokom tropskih dana i noći klima uređaji u mnogim domovima rade bez prestanka, a građane najviše brine da li takav režim rada može da ih pokvari i koliko će ih “hlađenje” na kraju meseca koštati.

S obzirom na to kojim intezitetom je toplotni talas zahvatio Srbiju, klima uređaji u većini domova rade bukvalno 24 sata. I dok se tako svi osećamo bolje, s obzirom i na pojavu tropskih noći kada spolja temperatura ne spada ispod 20-tog podeoka na Celzijusovoj skali a u stanovima je još toplije, sa svakim klikom na daljinskom upravljaču klima uređaja nameću se ista pitanja:

Koliko klima zapravo sme da radi u kontinuitetu? Koji mod je najbolji za dan, a koji za noć? I kako sprečiti da nam sledeći račun za struju stigne u crvenoj zoni?

Koliko dugo klima sme da radi u kontinuitetu

Kako nam objašnjavaju serviseri klima uređaja, jedna od najvećih zabluda jeste da klima mora da se gasi na svakih nekoliko sati kako se ne bi “pregrejala” ili pokvarila.

– Savremeni klima uređaji, naročito inverter modeli, dizajnirani su tako da mogu da rade neprekidno danima, pa čak i sedmicama. Za njih je zapravo mnogo veći “napor” i veća potrošnja kada se stalno uključuju i isključuju. Praktično, u modu hlađenja uređaj može da radi 24 sata – kaže Ivan Vidić iz valjevskog klima servisa “Vidić”.

Jer, kako dodaje, kada uključite klimu njen kompresor radi maksimalnom snagom kako bi dostigao željenu temperaturu, a stalno restartovanje sistema dovodi do bržeg habanja delova.

– Jedini uslov za bezbedan i dugotrajan rad u kontinuitetu jesu čisti filteri kako se motor ne bi “mučio” da povuče vazduh – navodi naš sagovornik.

Idealni modovi: Šta uključiti tokom dana, a šta tokom noći

Podešavanje režima rada (modova) ključ je i za zdravlje i za uštedu novca. Najveća greška koju mnogi građani prave prave jeste “navijanje” klime na 18°C ili 20°C u nadi da će se prostor brže ohladiti.

– Zapravo, na taj način klima neće brže ohladiti prostor, već će samo duže raditi punom snagom. Optimalno rešenje je da tokom dana mod hlađenja (cool) bude podešen između 23°C i 25°C. Zlatno pravilo je da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bi trebalo da prelazi 7 do 8 stepeni, kako zbog šoka za organizam, tako i zbog računa za struju – objašnjava Vidić.

Što se tiče noći, lekari upozoravaju da spavanje sa uključenom klimom u modu hlađenja može dovesti do ukočenosti, prehlada i upala mišića, jer uređaj stvara promaju na malom prostoru. Sa tim se slaže i naš sagovornik, navodeći da ako je već spavanje sa klimom neizbežno, postoje dva rešenja.

– Prvo je korišćenje “dry” moda, odnosno sušenje vazduha koji je na daljinskom označen ikonicom kapljice. Kada je on uključen, uklanja se vlaga iz vazduha, koja najviše stvara osećaj sparine. Kompresor tada radi sa minimalnim opterećenjem, a uređaj troši duplo manje struje i ne pravi buku. Drugi način, najbolji za noćni režim rada, jeste “sleep” mod. Klima u tom modu automatski postepeno podiže temperaturu za po jedan stepen kako noć odmiče – navodi klima serviser.

Detaljna računica koliko košta rad klasične klime

Za preciznu računicu koliko će tokom mesec dana rada klasičan klima uređaj potrošiti struje, potrebna su četiri podatka:

• Snaga klima uređaja (izražena u kW ili BTU – najčešće 9.000, 12.000, 18.000 BTU)
• EER ili SEER koeficijent (efikasnost uređaja pri hlađenju)
• Koliko sati dnevno radi klima uređaj
• Cena električne energije po kWh (od 0,14 do 0,18 evra u Srbiji, u zavisnosti od tarife)

Potrošnju je najlakše objasniti na primeru uređaja od 12.000 BTU, popularne “dvanaestice” koju koristi najveći broj domaćinstava u Srbiji.

Njen rashladni kapacitet je 3,5 kW, a EER je 3,2. Potrošnja se računa tako što se rashladni kapacitet podeli sa EER, čime dobijamo da taj klima uređaj na sat hlađenja troši oko 1,1 kW struje. Ako u proseku radi šest časova dnevno, ona će potrošiti 6,6 kWh tokom dana, a za 30 dana u mesecu 198 kWh. Kada se to pomnoži sa prosečnom cenom struje u višoj tarifi od 16 dinara po kWh sa uključenim porezima i mrežarinom, rezultat je – 3.168 dinara mesečno na ime rada “dvanaestice”.

Ista formula za izračunavanje primenjuje se i za “devetke” i “osamnaestice”, uzimajući u obzir parametre da “devetka” po satu troši 0,8 kWh (13 dinara po satu), dok “osamnaestica” po satu troši 1,7 kWh (27 dinara po satu).

Inverter klime štede nakon što postignu zadatu temperaturu

Kod inverter klima potrošnja direktno zavisi od toga da li tek postiže temperaturu, odnosno, kada radi punom snagom, ili je samo održava. Moderni inverteri snage 3,5 kW troše oko 1,2 kWh dok hlade prostoriju na zadatu temperaturu, ali kada je dostignu prelaze u ekonomičan režim održavanja gde troše svega oko 350 vati, čime u odnosu na klasične uređaje ostvaruju uštedu u potrošnji od 30 do 50 procenata.

Kada se to prevede u dinarski iznos na mesečnom nivou, računica je sledeće:

• Ako klima radi samo danju (12 sati rada dnevno) u plavoj zoni mesečni trošak iznosi oko 1.640 dinara, dok u crvenoj zoni trošak skače na nešto više od 3.300 dinara.
• U slučaju da klima radi samo noću (8 sati rada, tokom jeftine struje) u plavoj zoni račun će se uvećati za svega oko 300 dinara, dok će vas u crvenoj zoni noćni rad vas koštati oko 613 dinara.
• Ako primenite kombinovani režim rada (6 sati danju + 4 sata noću), u plavoj zoni mesečni iznos potrošnje će biti 1.180 dinara, a u crvenoj zoni koštaće vas 2.392 dinara.

Kako doći do toga da potrošnja ne bude enormna

Sem matematičke računice, postoje i tehnikalije koje će dovesti do računa za struju u razumnim granicama iako pri trenutnim vremenskim uslovima klima radi tokom većeg dela dana.

– Nije potrebno isključiti uređaj ako napuštate stan na 2-3 sata, već je bolje je ostaviti uključenu i podešenu na 26°C. Jer kada se vratite i ponovo je uključite, ona će satima raditi u maksimalnom režimu da rashladi zidove i nameštaj, što će potrošiti znatno više struje – savetuje Ivan Vidić.

Konačno, po njegovim rečima, važno je i servisiranje i održavanje. Najpre, redovno čišćenje filtera pranjem pod tušem makar jednom mesečno, jeste posao koji se može uraditi bez majstora a time se sprečava da filteri budu zapušeni smanjujući protok vazduha i “terajući” uređaj da radi duže i jače.

Godišnji servis, kaže, koji podrazumeva proveru nivoa freona, stanje kompresora, pritisak i elektroniku – treba uraditi pre početka letnje sezone.