Predsednik SAD Donald Tramp zakasnio je oko sat vremena na sastanak lidera G7 u Evijanu, a zatim je, uz osmeh i u svom prepoznatljivom maniru, poručio: „Ja sam šef“.
Kako je objavio Njujork tajms, Trampova izjava izrečena je u neformalnom, šaljivom tonu, po dolasku na sastanak. Ipak, scena je odmah privukla pažnju jer je američki predsednik, prema medijskim izveštajima, seo na čelo stola, požalio se da je u prostoriji „previše vruće“ i jasno nametnuo ritam sastanka.
– Ja sam šef – rekao je Tramp.
Ta jedna rečenica brzo je postala politička slika samita: Tramp kasni, ulazi u salu, seda na najvidljivije mesto i šalje poruku koja je formalno bila šala, ali je savršeno legla u atmosferu skupa na kojem se najviše pričalo upravo o američkoj ulozi.
G7 hvali Trampa zbog Irana
Kasnije tokom samita, Tramp i drugi svetski lideri usvojili su zajedničko saopštenje u kojem se pozdravlja preliminarni dogovor SAD i Irana. U dokumentu se posebno ističe „snažno vođstvo“ američkog predsednika u postizanju sporazuma.
Dogovor sa Iranom u saopštenju je opisan kao „istorijska prilika“ da se spreči Teheran da razvije nuklearno oružje. G7 je naveo da će za konačno rešenje biti potreban sveobuhvatan diplomatski sporazum, koji bi trebalo da prati memorandum koji visoki zvaničnici SAD i Irana planiraju da potpišu u Švajcarskoj.
Drugim rečima, Tramp je na samit došao sa političkim kapitalom koji mu je omogućio da se ponaša kao glavna figura skupa. Njegova šala o tome ko je „šef“ nije ostala samo usputna dosetka, jer se već u završnim dokumentima videlo da su se ostali lideri prilagodili američkoj inicijativi oko Irana.
Ukrajina i Rusija ostale u drugom planu, ali ne i van stola
Ipak, G7 nije bio samo pozornica za Trampa i Iran. Lideri su u istom paketu pokušali da pokažu da zajednički front prema Ukrajini nije pukao, uprkos ranijim Trampovim izjavama da SAD „nemaju nikakve veze“ sa ratom.
U završnom saopštenju ponovljena je nepokolebljiva podrška Ukrajini, a najavljeno je i pojačavanje sankcija Rusiji, posebno kroz pritisak na njenu ratnu ekonomiju, uključujući energetski sektor.
To je bio pokušaj G7 da istovremeno uradi dve stvari: da prizna Trampovu centralnu ulogu u pregovorima sa Iranom, ali i da ne dozvoli da se poruka o Ukrajini razvodni ili izgubi u političkom spektaklu koji je američki predsednik napravio svojim nastupom.
Pored Irana i Ukrajine, lideri G7 razgovarali su i o globalnoj ekonomiji, odnosima sa Kinom i regulaciji veštačke inteligencije. Upravo je AI otvorio nove razlike između SAD i evropskih zemalja, naročito posle američkih ograničenja u korišćenju naprednih modela kompanije Antropik.
Samit u Evijanu tako je ostao upamćen po jednoj kratkoj Trampovoj rečenici, ali iza nje je stajalo mnogo više od šale. Američki predsednik je došao kasno, seo na čelo stola i poručio ono što su završni dokumenti, na svoj diplomatski način, kasnije praktično potvrdili: na ovom G7, Tramp je bio čovek oko kojeg se okretala glavna politička priča.
BONUS VIDEO