“Dete odbilo da mu stave špatulu prilikom pregleda grla, doktorka nas uputila kod PSIHOLOGA!”: Majka iz Novog Sada podelila iskustvo, ali neke reakcije nije očekivala

6

Vanja Zelenović Novinarka-dopisnica iz Novog Sada

Majka je bila ogorčena zbog komentara pedijatra za koji je smatrala da je bio suvišan

Iako je većina podržala, bilo je i onih koji su smatrali da je dete u najmanju ruku razmaženo

Objava jedne majke u popularnoj lokalnoj Fejsbuk grupi pokrenula je polemiku o granici između straha kod dece, medicinske procene i roditeljskog vaspitanja. Takođe je, nešto manje očigledno, otvorila pitanje zašto društvene mreže postaju digitalni forumi gde se preispituje autoritet struke i traži potvrda sopstvenog roditeljskog instinkta.

Svakodnevna poseta pedijatru postala je tema šire društvene diskusije nakon što je Novosađanka podelila iskustvo iz ordinacije. Kako navodi u svojoj objavi, zbog detetovog odbijanja da dozvoli pregled grla špatulom usled mučnine i straha od povraćanja, lekar je sugerisao pregled kod psihologa, ocenivši takvo ponašanje kao “manipulaciju”.

Ovaj događaj podelio je članove grupe, otvorivši pitanje: gde prestaje zdravstveni problem, a počinje pitanje vaspitanja ili psihološke procene?

Razum protiv empatije

U komentarima koji su usledili, javila su se dva dominantna stava. Zagovornici čvršćih vaspitnih mera ističu da je uzrast od pet godina period u kojem bi dete trebalo da pokazuje određeni stepen samokontrole i saradnje.

– Deca sa pet godina su razumna, većina već čita i piše… Takvo ponašanje je ravno detetu od dve, tri godine – navodi se u jednom od komentara, uz naglasak na važnost vaspitanja u sličnim situacijama.

S druge strane, veliki broj roditelja stao je u odbranu prava deteta na strah, tretirajući odbijanje pregleda kao prirodan biološki refleks, a ne nameru da se lekarom manipuliše.

Argumenti su potkrepljeni poređenjem sa odraslima – korisnice su istakle da bi i odrasla osoba u stanju mučnine teško tolerisala pritisak na koren jezika.

– Volela bih da se jave sve odrasle osobe koje povraćaju i to im je traumatično iskustvo, a koje bi tako bolesne i iznemogle potpuno nepoznatoj osobi dozvolile da im gurne kašiku u usta znajući da će opet doživeti isto traumatično iskustvo… Evo, ja prva ne bih to dozvolila i žestoko bih se opirala! A sad zamislite da je u pitanju dete koje nema iskustvo i kapacitet da obradi situaciju kao mi, u smislu: “to je za tvoje dobro”… ono bi samo da izbegne prestrašnu situaciju… Ma kakav psiholog! Dete je reagovalo potpuno adekvatno u odnosu na situaciju! Čudnije bi bilo da nije tako odreagovalo – smatrala je jedna komentatorka.

Poseban doprinos raspravi dala je sugrađanka koja je podsetila da određeni refleksi ne prestaju sa odrastanjem.

– Imam 70 godina i danas imam refleks na povraćanje kada mi pritisnu jezik pri pregledu kašikom – navela je ona, sugerišući da otpor pregledu može biti isključivo fiziološke prirode, bez obzira na godine pacijenta.

Pitanje pristupa

Osim rasprave o ponašanju deteta, značajan deo polemike odnosio se i na sam pristup medicinskog osoblja. Postavljeno je pitanje da li je savet za odlazak psihologu u trenutku akutne fizičke bolesti adekvatno rešenje ili odraz nedostatka vremena i strpljenja u zdravstvenom sistemu.

Pojedini komentari ukazali su na potrebu za većom edukacijom lekara za rad sa decom različitog temperamenta i senzibiliteta.

Ovaj slučaj još jednom je pokazao da društvene mreže postaju ključno mesto gde roditelji preispituju autoritete, tražeći balans između medicinskih protokola i onoga što vide kao prirodne reakcije svog deteta.

Takođe ilustruje sve prisutniji trend gde roditelji, nezadovoljni komunikacijom ili dijagnozom u ordinaciji, “drugo mišljenje” traže u onlajn zajednicama. Grupe poput “Novosađanki” postaju digitalni forumi gde se preispituje autoritet struke i traži potvrda sopstvenog roditeljskog instinkta.

Dok jedni u ovome vide opasnost od laičkih tumačenja medicine, drugi naglašavaju da je reč o prirodnoj reakciji na sistem u kojem se roditelji često osećaju neshvaćeno ili nedovoljno saslušano. Objava majke nije bila samo traženje saveta, već i provera da li je reakcija deteta zaista “alarmantna” kako je lekar naveo, ili je u pitanju iskustvo koje dele i drugi roditelji.