Primeri upotrebe starih značenja nalaze se u epskim pesmama i narodnim poslovicama.
U bugarskom jeziku slični izrazi imaju značenja vezana za pokret ili upravljanje.
“Svi znamo za pesmu ‘Lazara majka karala’ ili kad neko u starim pesmama ili pričama kaže kita cveća. Zna li neko kako su te reči skroz promenile značenje?”, zapitao se neko na društvenim mrežama.
Nije dugo čekao da se tema razloži iz svih pravaca i na sve načine. Naravno, najviše je bilo duhovitih odgovora, ali i onih koji su objašnjavali poreklo reči.
“Reč ‘karati’ je slovenskog porekla, postoji u skoro svim slovenskim jezicima i znači ‘kazniti’. Nesvršeni oblik je ‘koriti’. Ipak, verovatno se radi o leksičkoj podudarnosti i delimičnoj konflaciji sa romskom rečju za muški polni organ, pa je poveznica jasna”, napisao je jedan član foruma.
Na to se neko nadovezao:
“Na bugarskom ‘karanje’ znači i ‘teranje, gonjenje’ (stoke, ali se koristi i za kola danas, slično kao što engleski ‘drive’ znači i jedno i drugo)”.
Rečnik SANU
A šta kažu relevantni izvori o poreklu reči i promeni značenja.
U Rečniku SANU, koji obuhvata primere iz književnog i narodnog jezika, pod rečju karati piše – grditi, koriti, prekorevati, zatim nanositi nekome patnje kao kaznu, osuđivati nekoga na kaznu zbog učinjenog dela, kažnjavati.
Postoje indicije da je poreklom turcizam (ocrniti).
Prvi primer je iz “Narodnih poslovica” Vuka Karadžića: “Majka ćerku kara, snaši prigovara”, a sledeći hrvatskog prozaiste Milana Begovića: “A kad bi došao, onda ga je karala”.
Uz leksemu karati ide i njena izvedenica pokarati s primerom iz dela dubrovačkog pisca Ive Vojnovića: “Marija se pokarala jutros sa susjedom”.
“Negativne konotacije, bar ne u opscenom značenju, ne nalazimo kod glagola karati“, prenosi RTS.
Zbunjeni mali maturanti
Svoje iskustvo podelila je i jedna nastavnica srpskog jezika iz Šapca kada su se na njenom času mali maturanti zbunili i nasmejali kada su naišli na arhaičnu reč “kita” u epskoj pesmi “Ženidba Milića Barjaktara”.
“U stihovima se nađe i sledeće: ‘Zlatne kite biju po kopitim’ ili ‘podiže se kita i svatovi’ ili ‘pa mu grize kite za pojasom’. U učionici nastade podgurkivanje i smejuljenje, dozivanje, upiranje prstom u knjigu, a koncentracija se rasprši kao balon od sapunice”, napisala je ova profesorka.
Po ovoj reči i planinski vrhovi nose nazive
Jedna od reči koja je nasleđena iz praslovenskog perioda jeste i reč “kita”. Imala je nekoliko značenja i od tog korena dobijene su reči koje i danas koristimo.
Kako piše na Instagram stranici “Poreklo reči”, rekonstruisana praslovenska reč “kyta” znači:
- svežanj, snop (cveća ili kose)
- grana sa lišćem i manjim grančicama
- ukras
Od te reči koren vuče i naša reč kita (snop), ali i kititi, nakit, kao i stare reči kitina (sneg što ostane po drveću) i kićanka (kapa, ženska osoba koja se mnogo kiti).
Od reči “kita” dobijeni su nazivi za planinske vrhove: Velika Kita i Mala Kita u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori, nazvani prema vegetaciji.
Od osnovnog značenja “struk, svežanj, pramen“, preko slike “visećeg svežnja ili kićanke”, reč kita dobila je s vremenom metaforičko, eufemističko značenje – muški ud, piše u objavi na Instagramu.
Ova reč je česta u epskim narodnim pesmama, kao u pesmi “Car Lazar i carica Milica”.
. (Foto: Kostadin Kamenov / Ringier)
