IZBORNI CUNAMI NA POLITIČKOJ SCENI SRBIJE Da li prvi put klizimo ka američkom scenariju?

Gogić deli ponižene stranke na one koje su izgubile svaki potencijal i one koje zadržavaju “moralni kredibilitet”.

Svega dve većinske izborne liste prešle su cenzus na vanrednim parlamentarnim izborima zbog čega se mnogi pitaju da li Srbija klizi ka dvopartizmu kakav postoji u Americi ili Velikoj Britaniji? Analitičari smatraju da je politička situacija bila vanredna pred izbore i da će podela na dve stranke “biti samo privremena” jer proporcionalni izborni sistem “podstiče višestranačje”.

Nekoliko dana nakon izbora, jasno je da će u Skupštinu Srbije ući samo šest od ukupno 18 izbornih lista:

• Studentska lista – 140 mandata
• SNS – 104
• Savez vojvođanskih Mađara – 2
• Albanska koalicija – 2
• Rasim Ljajić (SDP-CDP) – 1
• SDA Sandžaka – 1

Četiri od tih šest izbornih lista su manjinske, a činjenica da od većinskih izbornih lista nijedna nije bila blizu prelaska cenzusa od tri odsto osim Studentske liste i SNS-a ukazuje da Srbija prvi put od uvođenja višestranačja 1990. godine ima tako dve dominantne stranke u parlamentu.

Gogić: Vremenom će doći do razlika koji će rezultirati političkim frakcijama

Ipak, politikolog Ognjen Gogić za “Blic” ocenjuje da će dvopartizam posle izbora biti “samo privremenog karaktera”.

– Mislim da je posledica vanredne političke situacije odnosno “izbornog cunamija” i da neće dugo da traje. Teško da mi možemo da imamo dvopartizam kao u Americi ili Velikoj Britaniji jer nemamo većinski nego proporcionalni izborni sistem. Većinski izborni sistem podstiče dvopartizam dok proporcionalni pogoduje višestranačju jer donosi veću proporcionalnost. Zbog toga mislim da trenutni dvopartizam neće opstati – analizira Gogić.

Kako kaže, Studentsku listu ne treba porediti sa nekadašnjim DOS-om.

– Studentska lista nije DOS, odnosno nije grupa ljudi koji ne veruju jedni drugima i imaju predistoriju sukoba kao što su, recimo, imali Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica. Ali svakako će vremenom doći do diferencijacije i razlika koji će rezultirati političkim frakcijama – navodi Gogić.

Pre toga očekuje da uz predsedničke bude održana i serija lokalnih izbora.

– Dok god Studentska lista ne konsoliduje vlast, neće doći do nekog velikog raspada. Do prvog razmimoilaženja u Studentskoj listi bi moglo da dođe kada se formira Vlada i kada počnu prve odluke. Vremenom će verovatno Studentska lista evoluirati u ideološki profilisane stranke i pokrete – ocenjuje Gogić.

Dve grupe stranaka koje su ostale ispod cenzusa

Kada je reč o strankama koje su na izborima ostale ispod cenzusa, Gogić ih deli na dve grupe:

• Stranke koje su učestvovale na izborima
• Stranke koje nisu izašle na izbore i podržale su Studentsku listu

Kako kaže, stranke koje su učestvovale na izborima nemaju nikakvu budućnost.

– Tu mislim na SPS, Novi DSS, SSP, Srce i Solidarnost. SSP je svoju sudbinu vezao za vlast, a sada čak neće biti ni u skupštini. Takođe, socijalisti nisu ni podmladili svoje članstvo. U Novom DSS-u Miloš Jovanović je najavio povlačenje. SSP, Srce i Solidarnost doživeli su potpuni debakl jer su osvojili svega 12.000 glasova na nivou cele republike. Uz to imaju i prezir opozicione javnosti jer su hteli da otkinu deo glasova Studentskoj listi. Tako da nemaju nikakvu perspektivu – analizira Gogić.

Stranke koje, pak, nisu učestvovale na izborima ostale su bez parlamenta, ali po Gogiću imaju “moralni kredibilitet”.

– To su ZLF, DS, Kreni promeni, PSG, Narodni pokret Srbije, Novo lice Srbije, Ekološki ustanak i ostali. Videćemo da li će se možda Studentska lista povezati sa tim strankama – navodi Gogić.

Lacmanović: Sigurno ima onih koji su zainteresovani da se politički angažuju

Predrag Lacmanović, programski direktor agencije “Faktor plus”, takođe smatra da Srbija ne ide definitivno u smeru dvopartizma.

– Sigurno ima onih koji su zainteresovani da se politički angažuju i da deluju, videće svoju šansu. Dosta zavisi i od buduće vlade, kako će funkcionisati, da li će uspešno voditi zemlju. Ako to ne bude slučaj, ili ako to ne bude slučaj u svakom segmentu društvenog, političkog, ekonomskog života, tu će svi pojedinci koji se bave politikom tražiti svoju šansu da kroz jaku kritiku ostvare eventualni uspeh i uđu u parlament na nekim narednim izborima, kada god oni budu bili – ocenjuje Lacmanović.

Kako kaže, može da pretpostavi da će doći do smanjenja tenzija.

– Ono što će biti zanimljivo isto je kako će se SNS sada organizovati i kako će delovati u parlamentu. Imaju priličan broj mandata, to će biti snažna opozicija. S druge strane, imamo maltene dvopartijski sistem u zemlji, nešto kao u SAD, tako da će biti zanimljivo pratiti. I da vidimo da li će SNS ostati jedinstvena ili će, pak, neki njeni glavni ljudi polako odlaziti i stranka polako nestajati, kao što su neki govorili. To me sada živo zanima. Pretpostavljam da će oni nastaviti borbu i da će čekati priliku da se vrate na mesto na kom su bili, ali to će biti sigurno jako težak zadatak – navodi Lacmanović.

Dodaje da je teško reći za stranke koje su ostale ispod cenzusa i van parlamenta da će se vratiti na političku scenu.

– Pretpostavljam da će se formirati i neke nove, a neke stare će ostati. Sada sledi možda jedan suvi period za takve partije, ali to ne znači da će oni da nestanu. Tu su ljudi koji žele, imaju volju da se bave politikom, da budu progresivni. Tako da, zavisi od njihovog umeća, snage, ali i od kapaciteta da se udruže. Celoj toj opoziciji koja je sada nestala uvek je falilo jedinstvo. Sada će se možda opametiti, ako budu imali snage i hrabrosti, ali i političke inteligencije i zrelosti, mogu stvoriti jednu solidnu političku partiju i krenuti mudro, vredno da rade i da jednostavno traže priliku u manama i manjkavosti buduće vlade. Jer teško je zamisliti da vladaju savršeno – zaključuje Lacmanović.

BONUS VIDEO