Da li su kompanije, ali i radnici, spremni za trenutak kada će digitalni agenti dobiti svoj identitet i kada će se na poslu meriti njihov učinak umesto ljudskog?
Na nedavnom ICT samitu A1 grupe u Beču, Roman Biler, potpredsednik za tehnologiju za region EMEA East u kompaniji Oracle, izneo je fascinantne, ali i otrežnjujuće prognoze o budućnosti biznisa, tehnologije i medicine. Od istorijskog ugovora sa kompanijom OpenAI i izgradnje masivnih AI superkompjutera koji troše struje koliko i nuklearne elektrane, pa sve do kreiranja naših “digitalnih klonova” za testiranje lekova – Bilerovo izlaganje jasno poručuje: tektonske promene na tržištu rada su već počele, a naš najveći neprijatelj u ovoj revoluciji nije sama tehnologija, već naše staro, uslovljeno razmišljanje.
Eksplozija GenAI
Govoreći o eksploziji generativne veštačke inteligencije (GenAI) i njenom prelasku u sledeću fazu, Biler je objasnio da prisustvujemo istorijskoj smeni.
– Prvo je počelo tako što je AI pomagao ljudima u određenim zadacima. Zatim je integrisan u poslovne procese. Sada smo, međutim, u novoj eri. A ta nova era znači da AI sve više izvršava stvari umesto vas. Nedavno sam razgovarao sa menadžerom jedne velike outsourcing kompanije. Oni u svojim planovima za naredne tri do četiri godine više ne računaju na zapošljavanje ljudi – oni planiraju uvođenje agenata. Bili su vrlo jasni: zamenićemo ljude agentima. Vaš AI agent postaće veoma tražen, imaće sopstveni identitet baš kao i mi, i meriće se njegova produktivnost i pokazatelji uspešnosti (KPI) u odnosu na druge agente – naglasio je Biler.
Superkompjuter u Teksasu
Kako bi podržao ovaj neverovatan rast, Oracle je potpisao najveći AI ugovor u istoriji, vredan 300 miliona dolara sa kompanijom OpenAI, a u Teksasu grade masivni “AI mozak” – superkompjuter snage 1.5 gigavata koji pokreće stotine hiljada procesora. Ipak, on upozorava da puštanje AI agenata u rad zahteva strogu kontrolu.
– Morate da orkestrirate šta ovi agenti rade. Bez odgovarajućeg konteksta i zaštitnih barijera (guardrails), agenti će se ponašati kao deca puštena u prodavnicu slatkiša. Kada čujete da su AI agenti “probili” sisteme, to nije scenario iz filma Terminator gde mašine preuzimaju svet, već rezultat toga što neko nije uradio svoj posao kako treba i nije postavio jasna pravila – objašnjava on.
Roman Biler Oracle Foto: A1 Telekom Austria/APA-Fotoservice/Richard Tanzer
Uprkos vrhunskoj tehnologiji, najveći izazov za kompanije nije hardver, već takozvana “uslovljenost” i staro, nasleđeno razmišljanje. Biler je to uporedio sa čuvenim eksperimentom sa buvama u tegli – kada jednom udare glavom o poklopac, nauče da skaču samo do te visine, pa čak i kada se poklopac potpuno skine, one više nikada ne skaču više od toga.
– Isti problem trenutno vidim u mnogim interakcijama sa klijentima. Uslovljeni smo ranijim iskustvima. Veštačka inteligencija zahteva potpuno drugačiji način razmišljanja. Teško je otvoriti umove kada smo uslovljeni starim navikama. Takođe, morate naučiti da postavite pravo pitanje. Neki ljudi kažu “Ovo je istina jer je tako rekao ChatGPT”. Ne. Ovo je tehnologija koja vam daje matematički najverovatniji odgovor, što je velika razlika u odnosu na apsolutnu istinu – zaključio je Biler.
“Digitalni blizanci” donose spas
Veštačka inteligencija neće samo promeniti način na koji radimo, već će imati ključnu ulogu u rešavanju najvećih svetskih problema, sa posebnim akcentom na produžetak ljudskog veka i borbu protiv najtežih bolesti. Kompanija Oracle ozbiljno je zakoračila u ovaj sektor akvizicijom kompanije Cerner za neverovatnih 28 milijardi dolara, svetskog lidera u elektronskim zdravstvenim kartonima.
– Zdravstvo je daleko važnije od običnog biznisa, iako trenutno guta 18 do 20 odsto bruto domaćeg proizvoda Sjedinjenih Američkih Država. Uz pravu tehnologiju, mi se danas možemo boriti protiv užasnih bolesti poput raka. Veštačka inteligencija će definitivno produžiti naš životni vek – istakao je Biler, a zatim podelio fascinantnu viziju budućnosti medicine koja podseća na naučnu fantastiku – kreiranje digitalnog klona pacijenta (Digital Twin).
– Kada patimo od ozbiljne bolesti i dobijemo određenu terapiju, ponekad naša tela ne reaguju na lekove onako kako bismo to želeli. Sa ‘digitalnim klonom’, koji u sebi sadrži sve moguće baze podataka i parametre vašeg organizma, vi ćete moći da testirate tu terapiju unapred. Dakle, moći ćemo da isprobamo lečenje na vašem digitalnom dvojniku pre nego što se on primeni na vama samima – objasnio je on.
Iako priznaje da ovakav koncept trenutno zvuči nerealno, on naglašava da granica između fikcije i stvarnosti ubrzano nestaje.
– Sve to zvuči malo kao naučna fantastika. Setite se samo serije “Knight Rider” – nekada nam je automobil koji sam vozi i priča bio neverovatan, a nedavno mi je sin rekao da naš današnji automobil radi to isto. Čudan je osećaj kada sve te stvari iz naučne fantastike odjednom postanu realnost. Ali ako već postaju realnost, zar ne bi bilo sjajno kada bismo uz pomoć njih eliminisali bolesti? To je naša misija i na tome radimo – poručio je Biler.
Biznis Kurir
