Najveća zabluda sa kablovima: Zašto rad u leru ne puni akumulator i kako ga stvarno spasiti!

Tada po nepisanom pravilu stupa na scenu komšiluk i dežurni „majstori“, gde svako ima svoju teoriju o struji i „siguran“ recept kako oživeti mrtvu bateriju. Iako su kablovi za paljenje i pomoć drugog automobila najčešće prva pomoć, vozači upravo nakon uspešnog startovanja prave grešku koja ih već sledećeg jutra ponovo ostavi na cedilu, piše “Auto start”. Glavna zabluda leži u odgovoru na pitanje: koliko zapravo motor mora da radi da bi se akumulator zaista dopunio?

Jedan od najčešćih saveta koji ćete čuti na parkingu jeste: „Ostavi ga neka radi u leru desetak ili petnaest minuta i dobar si.“ U praksi, ovo je potpuno pogrešno. Kada automobil radi u praznom hodu na svega 800 obrtaja u minutu, alternator proizvodi minimalnu količinu električne energije. Ta skromna struja gotovo u celosti odlazi na održavanje rada osnovnih sistema – rad računara motora (ECU), pumpe za gorivo, senzora, osvetljenja table i ventilatora.

Za punjenje samog akumulatora, pogotovo ako je bio potpuno ispražnjen, praktično ne preostaje ništa. Ostavljanjem automobila da radi u mestu samo trošite gorivo i zagađujete vazduh, dok je baterija i dalje na aparatima. Da bi alternator počeo efikasno da puni ispražnjeni akumulator, motor mora da radi na višem broju obrtaja. Zato je jedino pravo rešenje da nakon paljenja na kablove automobil odmah izvezete na put.

Preporuka stručnjaka je najmanje 30 minuta neprekidne vožnje, po mogućstvu na otvorenom putu ili magistrali, bez čestih stajanja na semaforima. U vožnji ključno je da svesno rasteretite elektro-sistem vozila. To znači da odmah isključite sve nepotrebne potrošače: Grejače sedišta i grejač volana, grejače zadnjeg stakla i retrovizora, pojačanu ventilaciju ili klima-uređaj, muziku i punjače za telefone…

Naravno, elemente koji su zakonski obavezni i direktno utiču na bezbednost, poput oborenih svetala i brisača, nikada ne treba isključiti. Ipak, imajte na umu da će vožnja po jakom pljusku ili noću produžiti vreme potrebno za oporavak baterije.

Kod modernih automobila krcatih osetljivom elektronikom, nestručno povezivanje kablova može izazvati havariju na kompjuteru tešku stotine evra. Zato se procedura mora poštovati do detalja! Crveni kabl: Prvo se spaja na pozitivni pol (+) praznog akumulatora, a zatim drugi kraj ide na pozitivni pol (+) ispravnog automobila. Crni kabl: Prvo se spaja na negativni pol (-) ispravnog automobila. Drugi kraj crnog kabla ne spajate na minus pol praznog akumulatora, već na namensku tačku za uzemljenje ili neofarbani metalni deo bloka motora na vozilu koje ne pali.

Mnogi noviji automobili imaju akumulator sakriven u gepeku ili ispod sedišta, ali pod haubom poseduju jasno obeležene metalne pinove predviđene isključivo za pomoćno paljenje. Nakon što motor upali, kablovi se skidaju odmah, ali obrnutim redosledom od onog kako su stavljani, dok motor oživljenog automobila sve vreme ostaje da radi.

Ako automobil i posle 40 minuta vožnje na otvorenom putu odbije da ponovo startuje, problem je dublji od običnog jutarnjeg pada napona. U igri su najčešće tri scenarija! Akumulator je odradio svoje: Prosečan životni vek baterije je četiri do pet godina, originalnih koji se dobijaju uz automobil je još kraći. Duboko pražnjenje na mrazu često dovodi do trajnog oštećenja ćelija, pa mu spasa nema osim kupovine novog.

Kvar alternatora: Ako alternator ne isporučuje pravilan napon (između 13.8 i 14.4 V), on tokom vožnje ne uspeva da napuni bateriju. „Skriveni potrošač“: Neispravan radio, naknadno ugrađeni alarm, svetlo u gepeku koje se ne gasi ili greška na modulu brave mogu da izvlače struju dok automobil stoji zaključan i tako isprazne i potpuno novu bateriju za samo jednu noć.

Pre nego što zakoračimo u prave zimske minuse, odlazak kod auto-električara i provera stanja baterije na testeru pod opterećenjem košta malo vremena, a štedi brdo živaca u hladnim jutarnjim satima.