Istraživanje ukazuje da bi rizik od atrijalne fibrilacije mogao biti najmanji kada se nivo hormona nalazi u sredini uobičajenog raspona.
Podizanje niskog nivoa hormona može delovati kao jednostavan način da se ponovo uspostavi ravnoteža, ali kada je reč o testosteronu, zdravstvene koristi mogle bi da zavise od toga koliko se njegov nivo poveća.
Testosteron pomaže u održavanju seksualne želje, mišića i kostiju. Neki muškarci sa nedostatkom ovog hormona primaju terapiju zamene testosterona. Ali da li nivo ovog hormona može da utiče i na to koliko pravilno srce kuca?
Pregled objavljen u časopisu Journal of the Endocrine Society, koji je predvodio kardiovaskularni istraživač Anand Redi Maligiredi sa Medicinskog centra Univerziteta Kanzas, bavi se upravo tim pitanjem. Tim istraživača analizirao je postojeće studije na ljudima, kao i laboratorijska istraživanja.
Njihov zaključak je da su i niski i visoki nivoi testosterona povezani sa većim rizikom od poremećaja srčanog ritma, iako još nije jasno da li je sam hormon direktno odgovoran za taj rizik. Istraživači navode da bi rizik mogao biti najmanji kada se nivo testosterona nalazi približno na sredini normalnog raspona.
Za muškarce kojima je potrebna terapija testosteronom, ovo bi moglo da pomogne u određivanju nivoa hormona koji lekari treba da ciljaju, kao i načina na koji bi pacijente trebalo pratiti tokom lečenja.
Poremećaj o kome je reč nastaje kada gornje komore srca izgube koordinisani ritam. Naziva se atrijalna fibrilacija i može izazvati osećaj lepršanja ili nepravilnog rada srca, umor i vrtoglavicu, mada neki ljudi nemaju nikakve simptome. Ona takođe povećava rizik od moždanog udara, a nekim pacijentima je potrebno dugotrajno lečenje lekovima za razređivanje krvi.
– I premalo i previše testosterona izgleda da povećavaju rizik od atrijalne fibrilacije, kroz odvojene biološke mehanizme – kaže koautor studije i kardiolog Radžat Barua iz Medicinskog centra za veterane u Kanzas Sitiju.
Ranije studije na populaciji već su povezivale nizak nivo testosterona sa većim rizikom od ovog poremećaja srčanog ritma. Među njima je i Framingamska studija srca, koja je pokazala da su niži nivoi hormona bili povezani sa većim rizikom od razvoja atrijalne fibrilacije u određenim starosnim grupama.
Dokazi koji se odnose na više nivoe testosterona uključuju analizu 4.570 starijih muškaraca koji prethodno nisu imali kardiovaskularne bolesti.
Tokom medijane praćenja od 4,4 godine, muškarci iz dve grupe sa najvišim nivoima testosterona imali su približno dvostruko veći rizik od atrijalne fibrilacije u odnosu na muškarce iz srednje grupe. Ukupno je 286 muškaraca tokom studije razvilo ovaj poremećaj. Ista studija nije utvrdila statistički značajno povećanje rizika kod muškaraca sa najnižim nivoima testosterona.
Šta je pokazalo ispitivanje?
Studija TRAVERSE iz 2023. godine ispitivala je terapiju testosteronom. U njoj je nasumično raspoređeno 5.246 muškaraca sa niskim nivoom testosterona i postojećom kardiovaskularnom bolešću ili povećanim kardiovaskularnim rizikom da primaju ili gel sa testosteronom ili gel koji nije sadržao testosteron.
Atrijalna fibrilacija javila se kod 3,5 odsto muškaraca koji su primali testosteron i kod 2,4 odsto onih u kontrolnoj grupi.
Međutim, studija nije pokazala povećanje rizika u svom glavnom kombinovanom pokazatelju, koji je obuhvatao smrt od kardiovaskularnih uzroka, nesmrtonosni srčani udar ili nesmrtonosni moždani udar.
Laboratorijska istraživanja ukazuju na to da bi nizak i visok nivo testosterona mogli da utiču na srce različitim putevima. Niski nivoi mogu da poremete regulaciju kalcijuma unutar srčanih ćelija, dok viši nivoi mogu da promene strujanje kalijuma. Ovi procesi pomažu u kontroli električnih signala koji koordinišu rad srca.
Istraživači preporučuju da se pre početka terapije procene zdravlje srca i drugi faktori rizika kod pacijenta. Trebalo bi uzeti u obzir i gojaznost, visok krvni pritisak, konzumiranje alkohola i apneju u snu, stanje kod kojeg se disanje tokom spavanja iznova zaustavlja i ponovo pokreće. Višak masnog tkiva sam po sebi povezan je sa nižim nivoom testosterona.
Ipak, važno je napomenuti da se ne slažu sve studije sa ovim nalazima. Analiza iz 2024. godine, koja je obuhvatila 106 randomizovanih studija, nije utvrdila statistički značajno povećanje rizika od atrijalne fibrilacije kada su zajedno analizirana ispitivanja osim studije TRAVERSE.
Takođe, opservacione studije ne mogu da dokažu da su nivoi hormona izazvali poremećaj. One samo pokazuju povezanost između podataka.
Još nije dokazano da ciljanje nivoa testosterona na sredinu normalnog raspona zaista smanjuje rizik od atrijalne fibrilacije. Ipak, ovi nalazi mogli bi da pomognu u usmeravanju ka individualizovanijem pristupu lečenju testosteronom i praćenju pacijenata.
Za sada su potrebna dodatna klinička ispitivanja kako bi se utvrdilo da li takav pristup zaista dovodi do manjeg broja poremećaja srčanog ritma.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of the Endocrine Society.
Kurir.rs/RTS
