Inflacija bi do kraja godine mogla da iznosi oko četiri odsto, dok bi prosečna zarada mogla da bude čak 20 odsto viša od vrednosti potrošačke korpe, istakao je Ivan Nikolić, predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS).
Gosti emisije “Jutro na Blic”, Ivan Nikolić, predsednik Saveta guvernera NBS, i univerzitetski profesor Ivan Arnautović, istakli su da, uprkos ubrzanju međugodišnje inflacije, postoji prostor za stabilnije kretanje cena u narednom periodu.
– Dakle, ono što smo očekivali nakon avgusta, kad smo imali zaista nisku međugodišnju inflaciju, oko 2,2, čini mi se, sad je ona nešto veća, zato što smo ušli u sad nepovoljniju bazu za poređenje. Setite se prošle godine, tad je bila kulminacija tog cenovnog udara, prošlogodišnjeg. Država je primenila meru, limitirala je marže u trgovini. Po tom osnovu su drastično pale cene. I sad, da se poredimo sa tim trenutkom, i zbog toga je međugodišnja inflacija relativno veća – objasnio je Nikolić.
On posebno ističe da je za procenu budućeg kretanja cena važno posmatrati i mesečnu inflaciju, koja je, prema njegovim rečima, već nekoliko meseci relativno stabilna.
– Ali kada posmatramo tekuće, to je jako bitno, dakle 0,2 u odnosu na prethodni mesec, pet meseci unazad, od marta, to je otprilike u tom proseku oko 0,2. To je sasvim prihvatljivo i to je ono što smo na kraju i želeli za ovu godinu. Dakle, završićemo godinu sa inflacijom oko 4%, međugodišnja će biti prosek na prosek, verovatno i niža, što će opet imati svoje posledice u statistički iskazanoj kupovnoj moći, koja će realno znatno porasti – naveo je Nikolić.
Foto: Shutterstock
Do kraja godine za 20 odsto veća prosečna zarada od potrošačke korpe
Jedan od pokazatelja na koje ekonomisti posebno ukazuju jeste odnos prosečne zarade i potrošačke korpe, odnosno iznosa koji se koristi za praćenje troškova domaćinstva.
Prema junskim podacima Ministarstva trgovine, prosečna potrošačka korpa iznosila je 110.800 dinara, minimalna 57.000 dinara, dok je prosečna neto zarada bila 120.401 dinar.
To znači da je prosečna zarada bila približno 9.600 dinara viša od vrednosti prosečne potrošačke korpe.
Foto: Shutterstock
Nastavak dugogodišnjeg poboljšanja odnosa zarada i troškova života
Nikolić ocenjuje da je reč o nastavku dugogodišnjeg poboljšanja odnosa zarada i troškova života, uz prognozu da bi taj odnos do kraja godine mogao da bude još povoljniji.
– Vrlo povoljno. Imamo ubrzani trend porasta tog pokazatelja pokrivenosti potrošačke korpe prosečnom zaradom, koji je u ovom trenutku na istorijskom maksimumu. Ako posmatramo otprilike kad je taj uzlazni trend krenuo, on je krenuo negde 2017. godine, i od tog trenutka otprilike istim tempom to napreduje, čak napreduje i brže od pokazatelja privrednog kretanja u Srbiji, što ima svojih reperkusija, ali svakako po potrošače je jako povoljno, jer je, recimo, sredinom prošle decenije pokrivenost bila samo 2/3, otprilike samo 60% prosečne potrošačke korpe pokrivala prosečna zarada. I tada smo govorili o tročlanoj porodici i tada su svi indikatori bili isti. Sada je to znatno više. Ocenjuje se da će do kraja godine čak za 20% prosečna zarada premašiti vrednost potrošačke korpe – rekao je Nikolić.
Foto: Shutterstock
Cene sporije rastu
Jedna od najvažnijih razlika na koju ekonomisti ukazuju odnosi se na inflaciju i stvarno pojeftinjenje proizvoda.
Naime, kada se inflacija smanjuje, to ne znači automatski da će se cene vratiti na nivo od pre nekoliko godina, već da će njihov dalji rast biti sporiji.
– Treba da shvatimo samo s jednog ekonomskog aspekta: snižavanje inflacije nije snižavanje i vraćanje cena na staro. Cene sporije rastu. I kao ekonomska kategorija, ona je neminovna. Čak je i deflacija, koja je spuštanje cena, ono potpuno suprotno od inflacije, zna da bude mnogo štetnija – objasnio je Ivan Arnautović.
Foto: Shutterstock
Dobar rod voća i povrća ublažio poskupljenja
Za razliku od pojedinih usluga i komunalnih troškova, povoljnija situacija u poljoprivredi doprinela je ublažavanju inflacije.
Prema rečima Ivana Nikolića, dobra sezona voća i povrća uticala je na kretanje cena hrane, što je važno za ukupnu inflaciju, imajući u vidu koliko ovi proizvodi učestvuju u svakodnevnoj potrošnji građana.
– Ako govorimo o hrani, to je jedan od, možda, ključnih faktora – dobra poljoprivredna godina. Za razliku od prethodne dve ili tri, ove godine smo imali dobar rod voća i povrća. To se direktno odrazilo na kretanje indeksa potrošačkih cena. I sad, kad posmatrate, recimo, tih devet prvih meseci, januar-septembar, poredite sa istim periodom prošle godine, svaka kategorija unutar te grupe proizvoda koju zovemo “hrana” i koja ima najveći udeo u tom indeksu potrošačkih cena je međugodišnje i dalje u minusu. Dakle, cene su sporije, odnosno, došlo je do pada cena, na takav način iskazano – naveo je Nikolić.
I pored izazova koje su vremenske prilike donele pojedinim sektorima privrede, dobri rezultati u proizvodnji voća i povrća doprineli su ublažavanju ukupnih pritisaka na cene.
Ekonomisti ocenjuju da bi postepen rast cena, praćen rastom zarada, mogao pozitivno da se odrazi na kupovnu moć građana. Ipak, koliko će se to osetiti u svakodnevnom životu zavisiće od visine primanja i troškova svakog domaćinstva.
BONUS VIDEO
