BEČ – Savetnik predsednika Narodne skupštine Republike Srpske za međunarodno pravo Dragan Dakić zatražio je od OEBS-a da proceni izborne posledice svih značajnih intervencija, uključujući i one koje potiču od međunarodnih vlasti, te ukazao i na obustavu javnog finansiranja SNSD-a i Ujedinjene Srpske.
Dakić je na sesiji o pitanjima ljudske dimenzije OEBS-a tražio i da se pruži suštinska procena obustave javnog finansiranja za SNSD i Ujedinjenu Srpsku.
Treći zahtev koji je izneo je da se preporuči jasna i usko definisana pravila koja štite političko izražavanje, a četvrti je da se podrži kredibilan put ka punoj domaćoj demokratskoj odgovornosti.
“To zahteva domaćinski odgovorno donošenje izbornih zakona, sposobne i nezavisne izborne institucije, delotvorne pravne lekove i transparentnu koordinaciju između Misije OEBS-a i ODIHR-a kada zabrinutost prelazi institucionalne granice”, istakao je Dakić u obraćanju na raspravi čiji je organizator bila Stalna misija Ruske Federacije pri OEBS-u.
Dakić Je, saopšteno je iz Kabineta predsednika NSRS, upitao kako treba da se procenjuju izbori koje sprovode domaće institucije kada važna pravila i uslovi političke utakmice i dalje zavise od odluka spoljne vlasti.
Dakić je obrazložio tri međusobno povezana pitanja, i to spolja nametnuto izborno zakonodavstvo u BiH, obustavu javnog finansiranja za određene političke stranke – SNSD i Ujedinjena Srpska, te ograničenja političkog izražavanja u BiH.
Kako je naveo, prvo pitanje se odnosi na intervenciju Kristijana Šmita u izborno zakonodavstvo, te ukazao da je odluka od 26. marta 2024. godine nametnula obimne izmene i dopune Izbornog zakona BiH, uključujući odredbe o pilot-projektima izbornih tehnologija.
“Drugo pitanje se odnosi na obustavu javnog finansiranja SNSD-a i Ujedinjene Srpske. Odluka od 24. aprila 2025. godine obustavila je isplate budžetskih sredstava dodeljenih ovim strankama”, rekao je Dakić.
Podsetio je da OHR ovu meru predstavlja kao odgovor na ponašanje koje smatra pretnjom po Dejtonski mirovni sporazum i ustavni poredak.
Međutim, nastavio je, ta navedena svrha ne uklanja potrebu da se ispitaju efekti ove mere na političku utakmicu i nedozvoljenu diskriminaciju.
Kao treće pitanje je akcentovao političko izražavanje u BiH. Kako je naglasio, preliminarni nalazi identifikuju zabrinutost u vezi sa širokim ograničenjima preuranjene kampanje i njihovom primenom na običnu političku komunikaciju, uključujući neplaćene objave na društvenim mrežama.
“Politička rasprava je kontinuirana. Tamo gde granica između običnog političkog izražavanja i kažnjive kampanje postane nepredvidiva, politički akteri mogu izbegavati zakonit govor. Nastali efekat odvraćanja takođe pogađa birače, koji dobijaju manje argumenata i manje informacija”, poručio je Dakić, prenosi Srna.
U tom kontekstu, dodaje Dakić, kritika izbornih tehnologija zaslužuje posebnu pažnju. Odnosno, lažne tvrdnje i legitimna pitanja o bezbednosti, nabavci, testiranju ili transparentnosti, zahtevaju pažljivo razgraničenje.
Raspravi u OEBS-u prisustvovalo je više od 50 učesnika, među kojima su bili zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Dmitrij Jevgenjevič Ljubinski, predsedavajući Stalnog saveta OEBS-a Rafael Negeli, zamenik ministra spoljnih poslova Republike Bjelorusije Igor Sakreta i brojni drugi, navodi se u saopštenju.
