Da li se i u kojoj meri može računati na uvođenje veštačke inteligencije u škole, i kakvu bi primenu AI mogla da ima?

Nova školska godina je uzela maha. Đaci su u klupama, učitelji i nastavnici za katedrama, a roditelji na mukama – što od izdvajanja novca za školski pribor, nastavne i vannastavne aktivnosti, što od neprekidnih notifikacija telefona iz raznih grupa u aplikacijama za razmenu poruka (učitelj/nastavnik, roditeljska grupa, grupa Saveta roditelja, grupa sportskih aktivnosti).

Nove tehnologije menjaju sliku sveta i način života, svidelo se to nama ili ne. Jedna od najaktuelnijih grana tehnologije, o kojoj se svakodnevno govori, piše i diskutuje, je i veštačka inteligencija (AI – artificial intelligence). Primenjuje se svuda – od biznisa do zabave, a koriste je IT stručnjaci kao i potpuni laici. Neki AI alati su besplatni, neki se plaćaju.

Potpuno je izvesno da se sa bar nekim od najpopularnijih AI alata (ChatGPT, Microsoft Copilot, Google Gemini i drugi) susreću i zaposleni u školama, bilo da je reč o nastavnom ili administrativnom delu ovih prosvetnih ustanova.

Da li se i u kojoj meri može računati na uključivanje veštačke inteligencije, odnosno njenih alata, u prosvetni rad u školama i kakvu bi primenu AI mogla da ima, pitali smo baš jedan od tih alata.

Odgovor je nedvosmislen – veštačka inteligencija može da ima širu primenu u školama (osim toga da učenicima „piše domaće zadatke“).

Gde AI može da bude korisna u obrazovanju, odnosno u osnovnim i srednjim školama? Njenu primenu možemo posmatrati kroz četiri glavne grupe: AI kao lični mentor učenika, kao pomoćnik nastavnika/profesora, kao alat škole za administraciju i organizaciju i kao novi predmet i veština koju učenici treba da nauče.

AI kao lični mentor učenika

Ovo je verovatno jedna od najznačajnijih mogućnosti.

Umesto da jedno odeljenje dobije isto objašnjenje, AI može svakome pojedinačno da objasni istu stvar na drugačiji način. Na primer, učenik ne razume razlomke. Može da kaže: „Objasni mi kao da imam 10 godina.“ Ako ni tada ne razume: „Objasni mi pomoću primera sa picom.“ A zatim: „Daj mi tri zadatka, ali nemoj odmah da mi kažeš rešenje.“

AI može da prati tok razgovora i prilagođava sledeće pitanje prethodnom odgovoru.

To otvara mogućnost personalizovanog obrazovanja u velikom obimu, što je teško postići u klasičnoj učionici, u kojoj nastavnik mora da bira tempo koji odgovara većini. AI može da pomogne da se napravi više „putanja“ kroz isto gradivo. Nastavnik ne može realno da bude dostupan svakom učeniku 24 sata dnevno, dok AI može.

AI kao pomoćnik nastavnika

U ovoj oblasti nastavnik (ili učitelj) može da koristi pomoć veštačke inteligencije u pripremi nastave, prezentacija, testova, primera, domaćih zadataka i dodatnih materijala za učenike.

Na primer, nastavnik može da zatraži: „Napravi 10 zadataka iz Pitagorine teoreme za 7. razred: 4 laka, 4 srednja i 2 zahtevna. Uz svaki zadatak napravi i rešenje, ali rešenja stavi u poseban deo.“

Nastavnik zatim pregleda, ispravi i prilagodi materijal. I tu dolazimo do važne razlike: AI ne mora da bude zamena za nastavnika; može biti alat koji mu omogućava da za 20 minuta uradi ono za šta bi mu ranije trebalo sat ili dva.

Ipak, veštačka inteligencija ne bi trebalo da zameni nastavnika ili profesora, neposrednu komunikaciju, igru, čitanje knjiga, pisanje rukom, socijalizaciju i praktičan rad. Ona može da predstavlja samo odličan dodatni alat.

AI kao alat za administraciju i organizaciju

Korišćenje veštačke inteligencije može smanjiti i deo administrativnog opterećenja nastavnika i škole, kao što su rasporedi, zapisnici, sažeci, komunikacija sa roditeljima, priprema izveštaja, obrada anketa, analiza rezultata, kategorizacija dokumentacije, odgovori na često postavljana pitanja.

Ovde može da se napravi potencijalno ogromna ušteda vremena. Naravno, prilikom baratanja osetljivim podacima, mora da postoji veoma stroga kontrola privatnosti.

AI kao novi predmet i veština koju učenici treba da nauče

Ova oblast podrazumeva učenje o tome kako se koristi i primenjuje veštačka inteligencija (kao nova pismenost), što ne znači samo “kako napisati dobar prompt” (zadatak). Đaci bi trebalo da nauče najvažnije pojmove i situacije, na primer šta AI jeste, a šta nije, kako nastaju greške, kako proveriti informaciju, kako prepoznati izmišljene izvore, kako razlikovati činjenicu od interpretacije, kako koristiti AI bez plagiranja, kako zaštititi privatne podatke, kako navesti upotrebu AI, kada AI ne treba koristiti.

Dakle, cilj nije naučiti decu samo kako da koriste neki od AI alata, već ih postepeno i kvalitetno uputiti u korišćenje veštačke inteligencije primereno i prilagođeno njihovom uzrastu.