“Sve se na kraju prelije na građane”! Prevoznici spremaju blokadu granica, teretni saobraćaj staje 14. septembra: “EU nema sluha za nas, ne tražimo promenu pravila” (VIDEO)

Najavljena obustava teretnog saobraćaja na granicama sa Evropskom unijom mogla bi već od 14. septembra da preraste iz višemesečnog spora vozača i evropskih institucija u ozbiljan ekonomski problem. Srpski prevoznici, zajedno sa kolegama iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije, najavili su protest zbog primene šengenskog pravila 90 dana boravka u periodu od 180 dana, a ukoliko do blokade zaista dođe, posledice se neće zaustaviti na transportnim kompanijama. Prekid drumskog prevoza direktno pogađa uvoz i izvoz, kompanije koje zavise od redovne isporuke robe, a na kraju i potrošače.

Prema najavama prevoznika, teretni saobraćaj trebalo bi da bude zaustavljen na svim graničnim prelazima prema Evropskoj uniji, sinhronizovano u zemljama Zapadnog Balkana. Predsednik Udruženja vozača “381” Srđan Tošić za Blic televiziju kaže da je blokada poslednja opcija i potez koji su prevoznici pokušavali da izbegnu, ali tvrdi da u dosadašnjim razgovorima sa evropskim institucijama nije pronađeno rešenje.

– Doneta je ta odluka, po meni nepopularna, to je neka krajnja opcija. Svi smo želeli zaista da do toga ne dođe, da se to izbegne po svaku cenu. Međutim, nije bilo razumevanja druge strane i jednostavno, doneta je odluka da se izvrši jedan poslednji pokušaj da se neko urazumi, da se zaustavi teretni saobraćaj na svim graničnim prelazima prema Evropskoj uniji, sinhronizovano na teritoriji celog Zapadnog Balkana, a razmatraju se i neki drugi alternativni pravci prema nekim drugim zemljama gde bi se roba eventualno mogla izvući i dalje nastaviti put zemalja Šengena. Tako da, o tome ćemo u narednim danima još detaljno sve razraditi i dogovoriti, ali ono što se za sada zna i što je definitivno jeste 14. septembar i ovo što smo najavili – rekao je Tošić o najavljenom protestu vozača kamiona.

Šta zapravo znači pravilo 90 dana u 180

U središtu problema nalazi se šengensko pravilo prema kojem državljani zemalja koje nisu članice Šengena mogu da provedu najviše 90 dana unutar šengenskog prostora tokom bilo kojih 180 dana. Za profesionalne vozače međunarodnog transporta, međutim, problem nastaje zbog prirode njihovog posla. Oni tokom jedne vožnje mogu prolaziti kroz nekoliko zemalja Šengena, često samo u tranzitu, ali se i takav ulazak računa u dozvoljeni period boravka.

Tošić upravo u tome vidi ključnu razliku između profesionalnih vozača i drugih državljana trećih zemalja koji u Šengen odlaze turistički ili privatno.

– Svaki stanovnik takozvanih trećih zemalja koje nisu članice Šengena ima pravo da boravi u prostoru Šengena 90 dana u kalendarskih 180 dana. Međutim, to pravilo važi jednako i za turiste, i ljude koji idu u neku kraću posetu, negde na neko lečenje ili bilo šta. Ali za nas radnike koji obavljamo transportnu delatnost, to nije ni dovoljan period, niti se taj period obračunava onako kako bi trebalo da se obračunava. Vi zaista nekada uđete pola sata u Šengen i vi ste izgubili ceo dan. Druga stvar, vi ste u većini zemalja tranzitni radnik. Vi ne boravite tu. Kako vi možete boraviti u Sloveniji koju pređete, recimo, za dva i po sata? Vaše odredište je Nemačka, vi ste kroz Sloveniju putovali dva i po sata. I onda vam neko kaže: vi ste tu boravili 90 dana u 180, uskrati vam boravak – objašnjava Tošić.

Prevoznici zato, kako naglašava, ne traže ukidanje ili promenu šengenskog pravila za sve građane trećih zemalja, već poseban način tretiranja profesionalnih vozača koji kroz zemlje EU prolaze obavljajući posao.

“Ne tražimo promenu pravila”

Prema Tošićevim rečima, razgovori sa Evropskom komisijom do sada nisu doneli pomak. On tvrdi da je tokom pregovora bilo različitih poruka o tome da li problem može da bude rešavan na nivou pojedinačnih država ili Evropske komisije, dok prevoznici insistiraju na tome da njihov zahtev nije promena samog šengenskog pravila.

– Ne postoji sluh sa strane Evropske komisije. Čak, zaista, u zadnje vreme počelo je neko, rekao bih, licemerno ponašanje. I svo vreme ti pregovori sa njima vođeni su po nekom sistemu toplo-hladno. Jednom pristanu, stoji problem, drugi put ne pristanu, ignorišu ga. Jednom kažu: da, spremni smo, naći ćemo rešenje, nađite bilateralno rešenje sa pojedinačnim zemljama. Onda isto tako te zemlje pritegnu, kažu: to ne može mimo Komisije da se radi. I sve je išlo u tom nekom pravcu. Da bismo pre par dana čak imali obraćanje portparola Evropske komisije koji zaista kaže kako mi želimo da menjamo šengensko pravilo, što uopšte nije tačno. Mi ne tražimo promenu pravila, mi tražimo da se samo prihvati, da se nađe odredba kojom se prihvata naše legitimno pravo na rad, da se prihvatimo za radnike koji su legalni i potpuno legitimni. Međutim, nema apsolutno nikakve spremnosti, ni naznaka da tu može doći do nekog rešenja – tvrdi Tošić.

Vozači vraćani sa granice, deo kapaciteta već ne radi

Problem, prema njegovim tvrdnjama, više nije samo pitanje buduće primene pravila. Tošić navodi da se vozači već vraćaju sa pojedinih granica i da deo transportnih kapaciteta zbog iskorišćenih dana trenutno ne može normalno da radi.

Posebno upozorava na stanje na granici sa Mađarskom, ali i na slučajeve iz drugih država Šengena.

– Svakodnevno se vozači privode. Mi poslednjih dana na granici sa Mađarskom imamo 20 do 50 vraćenih vozača. I oni se, dok se sprema taj postupak ekstradicije, nalaze u pritvoru, dok im se kucaju ta rešenja o povratku. Imamo privođenje vozača u Nemačkoj, u Austriji, u Poljskoj, zaista nehumane tretmane, loše postupanje. Slučaj vozača iz BiH koji dva dana se nije znalo gde je, bio je u pritvoru u Austriji. Zaista loša situacija. I biće, naravno, sve gora, jer 90 odsto kapaciteta je već u ozbiljnom problemu. 50 odsto trenutno i ne radi, iskreno, zbog dana. A od tih preostalih 50 odsto, više od polovine je već u problemu sa danima. U neke zemlje prolazimo uz opomenu i uz jednostavno neko prećutno tolerisanje, jer ljudi shvataju da je ovo problem ekonomije. Ali neki nemaju sluha, nemaju razumevanja, i zato se jednostavno i odlučilo na ovakav potez – kaže Tošić.

Zašto bi blokada mogla da pogodi i građane

Upravo je ekonomska strana spora ono zbog čega najavljena blokada prevazilazi problem samih vozača i prevozničkih kompanija. Drumski transport predstavlja jednu od ključnih karika u kretanju robe između Srbije i evropskog tržišta, pa svako ozbiljnije usporavanje ili prekid transporta može da poremeti rokove isporuke i poslovanje kompanija koje zavise od redovnog uvoza ili izvoza.

Tošić upozorava da posledice prekida lanca snabdevanja ne ostaju samo na transportnom sektoru, već se prenose na kompanije sa obe strane granice, a potom i na krajnje potrošače.

Prevoznici ne očekuju dogovor do 14. septembra

Iako do najavljenog početka protesta još postoji prostor za razgovore, Tošić ne očekuje da će dogovor sa evropskim institucijama biti postignut pre 14. septembra.

Prevoznici su, prema njegovim rečima, tokom prethodnih razgovora nudili različita rešenja, ali nijedno nije prihvaćeno. Kao jednu od mogućnosti pominje privremeni moratorijum na primenu pravila prema profesionalnim vozačima dok se ne pronađe trajnije rešenje.

– Neće se desiti sigurno. To znam pouzdano, jer jednostavno oni ne žele trenutno da pričaju. Možda će pričati onog momenta kada nas budu videli na granicama i kada budu shvatili da smo ozbiljni i da jednostavno više nema prostora ničemu drugom. A ja ne bih sada licitirao o nekim rešenjima, jer, znate kako, mi smo nudili i davali puno predloga za koje oni nisu imali sluha. Oni kažu: dajte predloge. A ne žele da predlože ništa. I onda na vaše predloge kažu: nemogući, nerealni, maštoviti. To nije tako. Oni čak i osporavaju postojanje problema. Vi kada kažete da se vozači hapse, da se drže u pritvoru, mi pošaljemo slike o tome, oni kažu: to je napravljeno putem veštačke inteligencije. Kada kažete da problemi postoje, oni kažu: ne, pravila su ista godinama. Jesu ista godinama, ali šengenski prostor nije bio isti. Jednostavno, oni treba da nađu rešenje i da predlože rešenje. Do rešenja može lako da se dođe ako druga strana zna da postoji problem i da želi da ga reši. Može da se uvede jednostavno moratorijum na primenu pravila dok se ne usvoji ta vizna strategija, famozna, koju su oni rekli, gde su nas prepoznali kao radnike, ali ne žele da sednu da se između sebe dogovore i da to stupi na snagu – zaključio je Tošić za Blic televiziju.