IZABRALA MIR U KUĆI NA DEDOVINI Suprug pevačice sa kojom je 50 godina u braku otkriva ZAŠTO SE POVUKLA SA ESTRADE

Ekipa emisije “Metar moga sela” u slikovitom, ali nepristupačnom selu Kladurovo nadomak Petrovca na Mlavi saznala je sve detalje iz života pevačice narodne muzike, Živkice Miletić.

Suprug Živkice Miletić sa kojim pevačica deli pola veka braka otkrio je pred kamerama Blic televizije nepoznate detalje o njenom povlačenju sa scene, porodičnoj požrtvovanosti i borbi za očuvanje dedovine, dok su komšije i meštani progovorili o njenoj mladosti i to u emisiji “Metar moga sela” koju možete gledati u repriznom terminu, danas, u nedelju u 14.15 sati.

Potraga za korenima pevačice koja je decenijama na estradi bez ijednog skandala odvela nas je u Braničevski okrug, u prelepo, ali prilično razuđeno selo Kladurovo. Ipak, doći do porodičnog doma porodice Lazarević (kako glasi devojačko prezime Živkice Miletić) bila je prava avantura. Navigacija na brdovitim i šumovitim predelima Homolja brzo gubi signal, zbog čega se naša ekipa izgubila u brdima.

Srećom, gostoljubivi meštani su odmah pritekli u pomoć, pokazavši nam pravi put i dokazavši koliko poštuju svoju slavnu komšinicu. Uz njihove jasne smernice, ubrzo smo se našli pred kapijom porodičnog imanja koje svedoči o Živkicinim skromnim i radnim počecima.

“Bila je prava bomba”

Meštani ovog mirnog sela sa ponosom govore o pevačici i dobro se sećaju njenih prvih muzičkih koraka, koje je pravila još kao devojčica. Jedan od njenih prvih komšija, koji je veći deo života proveo radeći u Austriji, vratio je film unazad:

– E pevala mi je. Pevala je kada se vraćala iz škole. Pevala je ona još u školi, kad je bila mlada. Voleli su je u školi. Devojačko je Lazarević, Živkica. Dobra je bila u školi.

Slava i uspeh koji su usledili nisu promenili Živkicin skroman duh, a njena jednostavnost i danas oduševljava sve koji je poznaju.

– Nije bilo ono da kažete da se drži na nivou – priča nam jedan komšija, dok drugi kroz smeh i sa divljenjem dodaje:

– Kako se ne sećam, bomba. Bila je bomba. Bomba i kao pevačica i kao ženska.

Meštanka Kladurova objašnjava nam da Živkica, uprkos tome što je velika zvezda, nikada nije zaboravila odakle je potekla:

– Videla sam je pre sad ću da vas lažem pre pet, šest godina ja mislim. Mislim da je žena ko žena kao i sve druge, jednostavno ne znam, odrasla je ovde, samo to mogu da kažem i da voli njene komšije i tu priča sa njima bez obzira što je ona sad pevačica.

Još jedna starija komšinica kratko dodaje:

– Dobra je. Ostala je dobra žena.

Ipak, s obzirom na to da pevačica više ne živi stalno u selu, jedan od meštana nam otkriva da je u poslednje vreme retko viđaju:

– Slabo dođe. Slabo je vidim. Dođe onaj njen čovek tu malo čisti, kosi, ali nju slabo vidim.

Sudbinski susret na vašaru

Nakon udaje, Živkica je svoj život nastavila u Kučevu. Njen suprug, inače nekadašnji uspešni sportista i savezni fudbalski sudija, sa velikim ponosom i osmehom na licu opisuje kako je počela njihova ljubavna priča koja uspešno odoleva vremenu već pet decenija:

– Ja mislim da smo 50 godina u braku. Pa ’75. sam se oženio. I to sam je sticajem okolnosti upoznao na vašaru u Kučevu. Mi smo igrali utakmicu, pošto sam ja i sportista i savezni fudbalski sudija, tako da sam, eto uz neku možda puku sreću i upoznao je i tu je isti dan i ostala u Kučevu.

Ovaj skladan par ima dvojicu sinova, rođenih u vrlo kratkom razmaku. Suprug nam otkriva njihovu jednostavnu formulu za stabilan brak i objašnjava gde su njihova deca provela najlepše godine detinjstva:

– Treba poštovati jedan drugog. Nema tog braka gde nema trzavica, to možemo mi samo da se lažemo, ali ako imaju razumevanje i jedan i drugi zašto bi dolazilo do trzarvice. Mi nikada nismo, ni zbog dece… Evo na primer meni je stariji sin ’76, a mlađi ’77. bukvalno 11 meseci razlike između njih. E sad to što su oni odrasli ovde, idemo mi kod babe i kod dede i tu celo detinjstvo, ono do pet šest godina dok nije trebalo da krenu u školu. Sve vreme su ovde bili.

Emotivna vezanost cele porodice za imanje u Kladurovu i danas je izuzetno jaka. Živkicin muž svedoči o tome koliko su njihovi sinovi zapravo vezani za majčinu rodnu kuću:

– Ovde je rođena. Njena porodična kuća je bila zapravo preko puta. Živkica ne samo to što je vezana za ovo mesto, ona je tu rođena bukvalno i detinjstvo je tu provela. Tako da su i deca, i jedan i drugi sin, tu odrasli. Ne u Kučevu, ovde su odrasli i to zahvaljujući i tastu i tašti. Ja sam bio na terenu, na putu stalno i taj sport, a oni su bili tu.

Meštani Kladurova imaju samo reči hvale za Živkicinog supruga, a jedan od prvih komšija je, sa dubokim uzdahom i suzama u očima, pred našim kamerama ispričao detalje o njegovoj nesebičnoj požrtvovanosti kada je Živkicin otac oboleo.

Njen otac bio je ne samo stub porodice, već i Živkicin najveći vetar u leđa na samom početku karijere. Izgubiti njega bio je najteži udarac za pevačicu.

– Najteži trenutak… Pa ja mislim kad su joj roditelji, kad je otac umro jer je ona bila za njega baš vezana. Jer ona je bila pazi, ona je ’77 – ’78. valjda bila treća na Ilidži u to vreme. Ali kad je otac… On je znao da je i kritikuje i da je uputi na neke stvari i uvek je njoj govorio: “Čuvaj ovog čoveka, trebaće ti, mnogo zna i mnogo hoće da ti pomogne”. Ali smo se uvek ja i ona dogovarali. Nikada mi nismo imali neke, da ne kažem trzavice, kao što danas imaju brakovi. Ali, ostali smo jednostavno onakvi kakvi smo – iskren je njen suprug.

Otac je bio i sam muzički obrazovan, svirao je tradicionalne instrumente i preneo joj neprocenjivu ljubav prema muzici.

– Pa da ti nešto kažem, kad odlaziš od kuće, pogotovo žensko dete, nije bilo svejedno. Ima sestru mlađu od nje, ona je u Švajcarskoj a ona ovde kako je znala i umela. Otac je uvek pratio kad je išla negde na tezge. On je bio i trubač i frulaš. Od njega je nasledila taj duh tog narodnog stvaralaštva i to sve. Tako da u tom pogledu zahvaljujući njemu ona je postala ovo.

Govoreći o tim ranim, teškim danima kada je devojka iz provincije morala da se bori za svoje mesto pod suncem, suprug dodaje:

– Znaš kako je kad odlaziš od kuće pogotovo žensko dete da nije bilo sve. Ima sestru mlađu od nje, ona je u Švajcarskoj, a ona ovde kako je znala i umela. Otac je uvek pratio kad je išla negde na tezge. On je bio i trubač i frulaš. Od njega je verovatno nasledila taj dar, duh tog narodnog stvaralaštva i to sve. Tako da u tom pogledu zahvaljujući njemu ona je postala ovo.

Povlačenje iz medija

Biti u braku sa zvezdom donosi lepe, ali i izuzetno izazovne trenutke. Živkicin muž priznaje da pritisak javnosti nije bio nimalo naivan:

– Sad ću ti reći jednu stvar, nije lako biti muž jedne javne ličnosti. Pogotovo što je ona u to vreme važila za jednog od najmlađih i najperspektivnijih pevača.

I dok su se mnogi pitali zašto se pevačica takvog glasa i renomea odjednom povukla sa javne scene i proredila svoja gostovanja u medijima, njen suprug nam otkriva:

– Nije se ništa tu posebno nešto dešavalo, ali je imala negativan stav prema ovim mladim pevačima jer primera radi ona ode pogodi tezgu ili svadbu i njena je cena bila standardna nikada nije, da ne kažem da su podizali, da je ono ucenjivali ili nešto, sve su oni… Primera radi ona mala Bursaćka i još slični njoj 5.000 maraka brate ili evra, a ona peva za 2.000 sad upoređivanje to, znaš, to je najviše pogađalo i distancirala se od svega toga.

Ipak, na estradi je i dalje izuzetno poštovana i voljena, a mlađe zvezde poput Darka Lazića je obožavaju i doživljavaju kao drugu majku:

– Ne, ne, ne i hoće da pomogne. To je možda njena najveća vrlina. Nije namćor, nije zlopamtilo. Tako da u tom pogledu je ona… Svaka joj čast, iskreno rečeno. Ja ne znam da li ima neko od kolega da nju mrzi, da je ne voli, da je ne poštuje. Darko Lazić je posebna priča. Ona je pevala njemu valjda na dve svadbe i kad je krstio, sad ovaj zadnji put kad je valjda dete krstio. On je zove mama i kaže: “Ti moraš da dođeš kod mene kako znaš i umeš”, da bi zauzvrat, ja sam pravio unuci punoletstvo u Požarevcu, on je samo rekao: “Kad i gde”.

“Nije kuća na prodaju”

Dok mnoge poznate ličnosti rasprodaju imanja svojih predaka kako bi kupili nekretnine u prestonici, kod Živkice i njenog supruga to nikada nije dolazilo u obzir. Suprug nam otkriva da su kupci često dolazili na njihova vrata, ali su uvek dobijali isti odgovor:

– Dolazili su ovde. Hajde da ne preteram ali jedno sigurno desetak ljudi. I onda sam ja rekao ovo nije za prodaju, kao ona pesma “Nije kuća na prodaju”. Tako da sam ja uzeo sada evo, ja sam tu peti, šesti dan…

Nakon što je odlučno odbio sve ponude, Živkicin muž je lično preuzeo brigu o imanju. Kada smo ga posetili, u dvorištu su se obavljali obimni radovi, a planovi za obnovu su izuzetno ambiciozni:

– Hoćemo da sredimo. Ovde još planiram da napravim jedan voćnjak. Ovde iza ovog imam jedan. Ali ovde ovo je stari, on ima valjda 100 godina, vinograd ovaj ovde. Njega ću da renoviram i najverovatnije da ću ovde dole da napravim ili malinjak ili nešto. Ovde je čist vazudh, dođeš, šta ja imam od Kučeva do ovde 15 minuta.

Reprizu emisije “Metar moga sela” gledajte danas, u nedelju u 14.15 sati samo na Blic televiziji.