Iako se celokupna javnost u Srbiji ponadala da će na najavljenoj konferenciji za štampu blokaderskog pokreta konačno čuti bar mrvu političkog programa, vizije ili iskrene brige za svakodnevne probleme građana, doživljeno je, gle čuda, potpuno suprotno.
Iznova se pokazalo da je ovoj grupi samoprozvanih političkih aktera jedina briga vlastiti ego – oni su sami sebi centar sveta, a rešavanje problema naroda ne nalazi se ni u tragovima u njihovim planovima. Umesto konkretne ponude šta bi sutra uradili u Srbiji i kako misle da vode zemlju, građani su bili primorani da slušaju još jednu u nizu izrežiranih predstava u kojoj se sve vrti isključivo oko njih samih.
Da je reč o jeftinom medijskom spektaklu utemeljenom na bezobzirnim fabrikacijama, dokazuje i priča o navodnom prisluškivanju i praćenju.
Jasno je da nikakvog tajnog praćenja nema, već ih unutar njihovih redova neko redovno odaje i dostavlja dokumente trećim licima. Međutim, najsramniji detalj iz procurelog papira leži u priznanju da u svojim redovima imaju formalno formiran “tim za narativ”. Time su sami sebi skočili u stomak i potvrdili ono što većinska Srbija zna od samog početka: njih istina uopšte ne zanima.
Taj “tim za narativ”, kako mu i sam naziv koji su mu blokaderi dali, služi isključivo za osmišljavanje laži i scenarija kojima već dve godine pokušavaju da unesu nemir i izazovu haos u društvu.
Ruku pod ruku sa fabrikovanjem laži ide i njihovo potpuno ignorisanje sopstvene države i naroda. Ovu predizbornu kampanju oni uopšte ne vode u Srbiji, već po stranim ambasadama i inostranim centrima moći. Umesto sa građanima, svojim predsednikom ili barem sa svojim dojučerašnjim saveznicima iz opozicije poput ZLF-a, koje su bez razmišljanja otkačili, oni razgovore vode isključivo sa predstavnicima međunarodnih institucija. Otvoreno nuditi strancima kontakte za “dodatne informacije i razgovore” ne znači ništa drugo do otvoreni poziv spoljnim faktorima da se umešaju u unutrašnje prilike i pomognu im u rušenju sopstvene države.
Na kraju, iza celokupne ove patetične i agresivne retorike ne stoji nikakva ideologija, već prosta i ogoljena pohlepa za novcem.
Javnost vrlo dobro pamti scene sa raznih plenuma gde su se otvoreno postavljala pitanja poput “Da li ovde ima neko ko nije lopov?“, dok su se po fakultetima u džakovima unosile ogromne svote sumnjivog novca i kupovale mašine za prebrojavanje novčanica. Ista ta finansijska očekivanja sada su usmerena ka stranim centrima moći, od kojih se očekuje novčana potpora za vođenje ove prljave predizborne kampanje. Sve se, dakle, ponovo svodi na novac, lične interese i želju za vlašću bez izbora.
Kurir.rs
