Sve više ljudi odustaje od klasičnih grobalja sa redovima granitnih i betonskih spomenika i bira prirodniji način počinka. U Francuskoj se poslednjih godina sve više razvijaju takozvana zelena groblja, a slične ideje pojavljuju se i u drugim evropskim zemljama. Umesto kamenih ploča i betonskih staza, grobna mesta sve više liče na male vrtove u kojima glavnu ulogu ima priroda.
Na zelenim grobljima klasičnu granitnu ploču zamenjuje posebno uređen prostor u kojem se sade biljke i cveće. Porodice tu mogu da posade omiljeno cveće pokojnika, dodaju ukrasno kamenje ili neki lični predmet koji ih podseća na njega, poput peska sa omiljene plaže. U nekim slučajevima grobno mesto gotovo u potpunosti se prepušta prirodi, pa biljke slobodno rastu, a prostor postaje stanište različitim vrstama životinja.
Ovakav način sahranjivanja prvenstveno se zasniva na želji da se smanji uticaj pogrebnih običaja na životnu sredinu. Zagovornici zelenih sahrana najčešće biraju jednostavne drvene sanduke izrađene od lokalnih materijala, odriču se hemikalija koje se koriste za balzamovanje i sade sezonsko bilje.
Među prvim primerima takvih grobalja u Evropi su prirodno groblje Suše (Souché) u francuskom gradu Nioru i ekološki deo groblja Gijotjer u Lionu, dok se slične zelene zone sve češće pojavljuju i na području Pariza.
Sve više ljudi traži alternativu
Promene primećuje i pogrebna industrija. Frenk Vasur, direktor pogrebnog preduzeća “L’autre rive“ (“Druga obala“), kaže da sve više porodica traži alternativu tradicionalnim sahranama.
Neki to čine zbog brige o životnoj sredini, dok drugi jednostavno žele mesto koje će biti mirnije i prirodnije i koje će podsticati na razmišljanje i sećanje na preminulu osobu.
Da interesovanje za ovakav pristup raste pokazuju i podaci. Prema anketi agencije Crédoc iz 2024. godine, čak 59 odsto Francuza smatra da bi prilikom organizacije sahrane trebalo voditi računa o zaštiti životne sredine.
Istovremeno se pojavljuju i druga savremena rešenja. Na nadgrobnim oznakama sve češće se koriste QR kodovi koje posetioci mogu da skeniraju mobilnim telefonom i tako saznaju više o životu osobe koja je tu sahranjena.
Sličan pristup postoji i van Francuske. U danskom gradu Estbirku nedavno je otvoren novi deo groblja na kojem je gotovo u potpunosti očuvana prirodna, netaknuta vegetacija.
Tamo nema klasičnih mermernih spomenika i krstova. Grobna mesta označena su drvenim panjevima sa malim metalnim pločicama, dok se za pronalaženje konkretnog groba koriste GPS koordinate.
Ideja je jednostavna – omogućiti porodici da pronađe mesto na kojem počiva njihov bližnji, a istovremeno ostaviti dovoljno prostora prirodi da slobodno raste i razvija se.
Kako piše francuski Le Mond, na prirodnom groblju Suše u Niortu, parcela se plaća 300 evra za 15 godina. Ista cena važi za sahranu kovčega ili urne. Na ovom groblju se kovčeg polaže direktno u zemlju, bez betonske grobnice i bez klasičnog nadgrobnog spomenika. Porodice mogu da sade biljke i cveće, a propisana su ekološka pravila, poput korišćenja netretiranih drvenih kovčega i zabrane hemijskog tretmana pokojnika.
Važno je, međutim naglasiti, da se 300 evra ne odnosi na kompletan trošak sahrane, već samo na cenu grobnog mesta. U Francuskoj cenu sahrane određuje lokalna samouprava i ona se razlikuje od opštine do opštine.
Prema pisanju pojedinih francuskih medija celokupan ekološki pogrebni obred može kretati oko 1.500 – 2.500 evra, što je mnogo jeftinije u odnosu na klasičnu sahranu upravo zato što se izbegavaju skuplji betonski grobovi, raskošni kovčezi i spomenici.
