Ruske snage pokušavaju da ukrajinski “pojas tvrđava” između Slavjanska i Kramatorska uhvate u velika klešta, istovremeno napadajući sa severa preko Limana i sa juga preko Konstantinovke, ocenjuje austrijski pukovnik i vojni analitičar Markus Rajsner.
Rajsner, predavač na Terezijanskoj vojnoj akademiji u Viner Nojštatu, u najnovijoj analizi austrijskih oružanih snaga navodi da je upravo centralni deo fronta u Donbasu glavno težište ruske letnje ofanzive. Moskva, prema njegovoj proceni, ne pokušava samo da probije ukrajinsku odbranu frontalnim napadima, već i da joj preseče snabdevanje dubokim obuhvatom preko područja Dobropolja.
– Težište ruskih napada i dalje je centar fronta u Donbasu. Rusi pokušavaju da ukrajinski pojas tvrđava kod Kramatorska i Slavjanska napadnu sa dve strane: na severu kod Limana i na jugu kod Konstantinovke – naveo je Rajsner.
Prema njegovim rečima, tom napadu u kleštima pridružuje se pokušaj znatno dubljeg ruskog obuhvata preko Dobropolja, zapadno od Konstantinovke.
Cilj nisu samo gradovi, već putevi koji ih održavaju u životu
Suština ruske operacije, prema Rajsneru, nije samo zauzimanje teritorije ispred Slavjanska i Kramatorska.
Presudno pitanje postaće snabdevanje ukrajinskih jedinica koje brane ovaj veliki urbani pojas.
– Ako ruskim napadačima uspe da prekinu važne linije snabdevanja prema gradovima, ukrajinski branioci moći će da izdrže samo ograničeno vreme – ocenio je Rajsner.
Situacija je već postala toliko teška da se, prema njegovim podacima, značajan deo snabdevanja ukrajinskih položaja obavlja teškim višerotornim dronovima i bespilotnim kopnenim vozilima.
Klasično kretanje kamiona, oklopnih vozila i drugih sredstava kroz delove fronta postalo je izuzetno opasno zbog ogromne koncentracije izviđačkih i udarnih dronova.
Rajsner taj prostor opisuje kao “sivu”, odnosno “zonu smrti” široku i do 50 kilometara, u kojoj praktično više nema klasične, jasno povučene linije fronta.
Ruske jedinice, prema njegovoj proceni, sistematski traže svako vozilo koje pokušava da dođe do ukrajinskih položaja i istovremeno pokušavaju da spreče dovođenje pojačanja i rotaciju iscrpljenih jedinica.
Hiljade napada dronovima kod Družkovke i Dobropolja
Pritisak nije ograničen samo na kopneno napredovanje.
Rajsner navodi da ruske snage kombinuju artiljeriju, klizne avionske bombe i udarne dronove, nakon čega napred šalju male jurišne grupe.
– Rusi u Donbasu napreduju samo polako, ali postupaju metodično: artiljerijski napadi, klizne bombe i udarni dronovi, a zatim prodori malih jurišnih grupa. Tako napreduju polako, ali postojano – ocenio je austrijski pukovnik.
Posebno je izdvojio područje Družkovke i Dobropolja, gde se, prema podacima koje navodi, dnevno beleži između 1.000 i 1.500 ruskih napada dronovima na svakom od tih pravaca.
Istovremeno se nastavljaju artiljerijski udari i masovna upotreba kliznih bombi protiv ukrajinskih odbrambenih položaja.
– Ako Ukrajinci ne uspeju da prekinu ovaj začarani krug, pojas tvrđava će pasti – upozorio je Rajsner.
ISW takođe beleži ruski pritisak
Čak i američki Institut za proučavanje rata, koji ruske tvrdnje sa fronta često tretira veoma kritički, poslednjih nedelja beleži ozbiljan ruski pritisak prema ovom delu Donbasa.
ISW navodi da Rusija sprovodi kampanju vazdušnog presecanja područja “pojasa tvrđava”, sa sve većom upotrebom kliznih bombi kako bi pripremila teren za buduće operacije prema Slavjansku i Kramatorsku.
Institut je takođe beležio ruske prodore i infiltracije prema Dobropolju i Družkovki, uključujući pojavljivanje manjih ruskih grupa duž pravca Dobropolje-Kramatorsk. Istovremeno, ukrajinske snage na tom području izvode protivnapade i na pojedinim mestima vraćaju položaje, pa linija kontakta ostaje veoma nestabilna.
To je važna razlika: rusko napredovanje postoji, ali nije reč o brzom slomu ukrajinskog fronta.
I sam Rajsner kaže da je ruska letnja ofanziva sporija nego što se očekivalo upravo zato što masovna upotreba dronova izuzetno otežava kretanje napadača.
Slavjansk i Kramatorsk postaju ključ čitave bitke za Donbas
Slavjansk i Kramatorsk predstavljaju jezgro poslednjeg velikog ukrajinskog urbanog odbrambenog sistema u severnom delu Donjecke oblasti.
Sa Družkovkom i Konstantinovkom čine povezani lanac gradova, industrijskih zona, puteva i utvrđenih položaja koji godinama predstavlja okosnicu ukrajinske odbrane.
Upravo zato Moskva, prema Rajsnerovoj analizi, pokušava da izbegne scenario u kojem bi morala svaki od tih gradova da osvaja isključivo frontalno.
Umesto toga, ruski cilj je da kombinacijom pritiska sa severa i juga, prodora prema Dobropolju i sistematskih udara na logistiku postepeno učini odbranu čitavog pojasa neodrživom.
Pritisak na taj prostor poslednjih nedelja dodatno je porastao. Rojters je 26. avgusta objavio da su ruske snage ostvarile opasne prodore prema Konstantinovki, Kramatorsku i Slavjansku, zbog čega je Kijev angažovao neke od svojih najiskusnijih komandanata za odbranu Donjecke oblasti.
Rajsner zato ne govori o munjevitom ruskom prodoru.
Njegova procena je mnogo ozbiljnija: Moskva pokušava metodično da stegne poslednji veliki ukrajinski odbrambeni pojas u Donbasu, istovremeno uništavajući puteve kojima se on snabdeva.
Ako taj plan uspe, bitka za Slavjansk i Kramatorsk mogla bi da bude odlučena mnogo pre nego što ruske jedinice stignu do samih centara tih gradova.
BONUS VIDEO
Politika
Ma idi begaj! Licemerni Marić u epizodi “Partija ne sme u pozorište, ali to ne važi za mene” – Pogledajte šta sad priča, a šta je radio
“Pumpadžija” Milan Marić malo-malo pa udari na državu, na to smo već navikli, ali najnoviji intervju blokaderske uzdanice potpuni je hit. U njemu, Marić drži pridike o tome kako partiji nije mesto u pozorištu, što se izgleda ne odnosi na njega, koji je, ne tako davno, nekoliko godina pre, bio odbornik LDP.
