Догађај је окупио више стотина гостију, којима резултате реформског процеса и напретка Србије ка ЕУ представљају председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић, први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали, министар спољних послова Марко Ђурић и министар за европске интеграције Немања Старовић.
Представљању резултата реформског процеса присуствује и шеф Мисије Србије у ЕУ Данијел Апостоловић.
Међу присутнима су генерални директор Генералног директората Европске комисије за суседство и преговоре о проширењу Герт Јан Копман, многобројни амбасадори у ЕУ, представници кабинета председника Европског Савета Антонија Косте и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, представници медија и представници тинк-танк организација.
Брнабић: Посвећени смо реформама
Председница Скупштине изјавила је да је Србија посвећена реформама које ће је приближити ЕУ и навела да је парламент ове године усвојио 23 закона која су директно у вези са евроинтеграцијама, од којих је 14 директно повезано са применом правних тековина ЕУ или са Планом раста.
“Заиста верујемо у ове реформе и то да ће нас њихово спровођење приближити Европској унији. Истовремено, након скоро читавих пет година, потребне су нам повратне информације од Европске уније и од земаља чланица”, навела је Брнабићева.
Председница парламента је навела да је кључна промена 2026. године та “што је на иницијативу председника Србије Александра Вучића успостављен оперативни тим за приступање ЕУ”, који за циљ има да се оптимизује процес приступања, боље планира и да се одговори на све проблеме са којима се Србија сусреће на путу ка ЕУ. Указала је и да је усвојено пет закона у области судства, у сарадњи и у комуникацији са Венецијанском комисијом.
“То су закони које су критиковали поједини наши партнери из Европске комисије и поједине земље чланице и то је сада разјашњено и исправљено у сарадњи са Саветом Европе и Венецијанском комисијом”, закључила је Брнабићева.
Како је истакла, кључни фокус Народне скупштине Србије је спровођење препорука ОДИХР-а.
“За нас је кључно како да унапредимо изборно окружење у Србији. Након избора који су одржани 2023. године, добили смо извештај ОДИХР-а са 25 препорука. До данас, од тих 25 препорука, спровели смо 12 препорука, а од седам приоритетних препорука у потпуности смо применили чак четири”, навела је Брнабићева.
Како је најавила, следећег понедељка, 6. јула, у скупштинској процедури ће се наћи још један предлог закона који је усклађен са ОДИХР-ом.
“У том смислу, најважнији корак биле су промене Закона о обједињеном бирачком списку, где смо сада успоставили комисију од 10 чланова чији је задатак да прегледа и анализира наш бирачки списак”, напоменула је Брнабићева.
Навела је да се у комисији налазе и независни технички експерти, не политичари, а које предлаже парламентарна већина, парламентарна опозиција, као и представници цивилног друштва. Усвајање закона о финансирању политичких активности Брнабићева очекује до 12. или 13. јула. Брнабићева је додала да остаје још један важан закон на којем се тренутно ради са ОЕБС-ом и ОДИХР-ом, а то су измене закона о борби против корупције.
“Када то завршимо, онда смо у суштини одговорили на све ОДИХР-ове препоруке и то ће бити по први пут у Србији урађено”, рекла је председница Скупштине Србије.
Мали: Србија, економски, већ део Уније
Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је да је Србија највећа и најбрже растућа економја на Западном Балкану и да је економски већ део ЕУ, пошто је добро интегрисана у европске ланце снабдевања.
Навео је да, када је реч о уласку у Европску унију, Србија не жели да буде терет за чланице ЕУ и нагласио је да ће доприносити благостању у Европи.
“Тако градимо благостање за наше грађане. Није исто са и без Европске уније и надамо се да ћемо успети да бележимо још боље резултате заједно са Европском унијом”, рекао је министар Мали.
Старовић: Нисам сигуран о консензусу 27 држава чланица
Старовић је нагласио да је кључна порука коју је Србија послала у Бриселу да је крајње време за отварање кластера 3 и да многи препознају напредак Србије у реформским процесима, али да није сигуран да се у овом моменту може говорити о пуном консензусу 27 држава чланица.
“Лично сам искористио прилику да представим стање ствари, када говоримо о самом преговарачком процесу, шта смо све учинили 2014. године када смо отпочели приступне преговоре, али и да прикажем степен реализације наше реформске агенде и, сходно томе, повлачења финансијских средстава из Плана раста Европске уније за Западни Балкан”, навео је Старовић.
