Predsednik SAD Donald Tramp otvorio je jedan od najvažnijih američkih rudarskih poslova u Centralnoj Aziji: sporazum sa Kazahstanom o razvoju ogromnih nalazišta volframa, metala koji je ključan za vojnu industriju, rakete, avione, čelik, elektroniku i poluprovodnike.
U centru priče su dva velika nalazišta u Kazahstanu — Severni Katpar i Gornji Kajrakti. Njihove ukupne rezerve procenjuju se na 1,4 miliona tona volfram-trioksida, a očekivana godišnja proizvodnja ide do oko 12.000 tona.
Ali ovaj posao više nije samo priča o kritičnim mineralima i američkom pokušaju da smanji zavisnost od Kine. Istraga Njujork tajmsa otvorila je mnogo osetljivije pitanje: ko će politički i finansijski profitirati od sporazuma koji je Vašington gurao kao strateški državni interes.
Volfram kao strateško oružje
Volfram nije obična sirovina. Koristi se za ojačavanje čelika, u vojnoj industriji, municiji, avio-industriji, elektronici, poluprovodnicima i opremi koja mora da izdrži ekstremne uslove.
SAD ga smatraju kritičnim mineralom, a problem za Vašington je jasan: Amerika godinama nema ozbiljnu domaću proizvodnju volframa, dok Kina dominira svetskim tržištem.
Zato je kazahstanski projekat predstavljen kao strateški prodor. Ako SAD obezbede pristup velikim nalazištima u Kazahstanu, dobijaju alternativu kineskom lancu snabdevanja i jačaju kontrolu nad metalom koji je važan i za civilnu industriju i za odbranu.
Severni Katpar i Gornji Kajrakti u centru sporazuma
Projekat se odnosi na nalazišta Severni Katpar i Gornji Kajrakti, koja se nalaze u rudarskom regionu Karagande u centralnom Kazahstanu.
Kompanija Kaz risorsiz dobila je pristup tim velikim zalihama volfram-trioksida. Prema podacima iz materijala o poslu, ukupne rezerve procenjuju se na 1,4 miliona tona, dok bi godišnja proizvodnja mogla da dostigne oko 12.000 tona.
To je razlog zašto Vašington ovaj dogovor ne posmatra kao običnu privatnu investiciju. U pitanju je projekat koji direktno ulazi u američku strategiju kritičnih minerala i pokušaj da se deo snabdevanja izmesti iz kineske zone uticaja.
Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović
Američka podrška do 1,6 milijardi dolara
Administracija Donalda Trampa već je odobrila preliminarne prijave za finansiranje projekta u iznosu do 1,6 milijardi dolara.
Ranije je Rojters objavio da je razvoj projekta procenjen na oko 1,1 milijardu dolara, kao i da je američka Eksim banka izdala pismo o interesovanju za finansiranje do 900 miliona dolara.
To znači da država ne stoji po strani. Projekat se vodi kao deo američke ekonomske i bezbednosne politike, jer Vašington želi da obezbedi volfram za sopstvene državne i komercijalne potrebe.
Trag novca vodi do Trampovih sinova
Najosetljiviji deo priče odnosi se na investitorsku strukturu.
Prema navodima iz istrage Njujork tajmsa, među korisnicima posla našli su se sinovi predsednika SAD — Donald Tramp Mlađi i Erik Tramp — kao i deca američkog ministra trgovine Hauarda Lutnika.
Investitori kompanije Dominari sekjuritis, koja je delimično povezana sa Trampovim sinovima, kupili su 20 odsto udela u strukturi povezanoj sa projektom.
U isto vreme, Kantor Ficdžerald, kompanija koju kontroliše porodica Hauarda Lutnika, pomogla je da se prikupi 210 miliona dolara za jednog od investitora uključenih u posao.
Tu se otvara politički problem: projekat koji Bela kuća predstavlja kao američki strateški interes istovremeno može da donese korist porodicama ljudi koji su učestvovali u otvaranju vrata tom istom poslu.
Sporazum sa Astanom potpisan pred samit C5+1
Posebnu pažnju izaziva i tajming.
Partnerstvo sa Astanom, prema navodima iz materijala, formalizovano je šest dana pre zvaničnog potpisivanja sporazuma na samitu C5+1 u novembru 2025. godine.
To znači da su privatne strukture i investitori već bili pozicionirani neposredno pre nego što je posao dobio politički pečat na najvišem nivou.
Za kritičare, to je ključni detalj. Nije sporno samo to što Amerika traži volfram. Sporno je pitanje da li su ljudi povezani sa porodicama iz vrha administracije bili u pravom položaju u pravom trenutku zahvaljujući političkoj moći Vašingtona.
Lutnik i Tramp gurali posao kao državni interes
Sporazum sa Kazahstanom uklapa se u širu politiku Trampove administracije prema kritičnim mineralima.
Vašington pokušava da izgradi alternativne lance snabdevanja za metale koji su neophodni za odbranu, industriju i visoku tehnologiju. Kazahstan je u toj strategiji posebno važan jer ima ogromne mineralne rezerve, dobar položaj između Rusije, Kine i Zapada i spremnost da otvara rudarski sektor za strane investitore.
Američki cilj je da spreči da Kina preuzme najvažnije resurse i da obezbedi direktan pristup sirovinama koje su potrebne za vojnu i tehnološku proizvodnju.
Ali kada se u istom poslu pojave porodice predsednika SAD i ministra trgovine, onda se geopolitička priča pretvara i u pitanje mogućeg sukoba interesa.
Kazahstan istovremeno sklapa poslove i sa Evropom
Kazahstan ne igra samo na jednu kartu.
Ranije je Astana sklopila poslove sa Evropskom unijom vredne oko 12 milijardi evra, uključujući i kupovinu 50 aviona Erbas.
To pokazuje da Kazahstan pokušava da maksimalno iskoristi svoj položaj. Zemlja prodaje pristup mineralima, razvija veze sa SAD, širi saradnju sa EU i istovremeno ostaje važan igrač u prostoru u kojem se prepliću interesi Rusije, Kine, Amerike i Evrope.
Za Astanu, volfram nije samo ruda. To je pregovaračka karta.
Amerika traži izlaz iz kineske zavisnosti
Suština američkog interesa je jasna: Vašington želi volfram van kineske kontrole.
Kina je dominantan proizvođač i prerađivač brojnih kritičnih minerala. To Ameriku stavlja u ranjiv položaj, posebno u slučaju velikog sukoba, trgovinskog rata ili prekida snabdevanja.
Kazahstanska nalazišta zato imaju ogroman značaj. Ona mogu da postanu deo novog lanca snabdevanja koji bi služio američkim državnim i komercijalnim potrebama.
Ali pitanje koje ostaje da visi nad celim poslom nije rudarsko, već političko: da li se strateški interes SAD koristi i kao kanal za privatnu zaradu porodica iz vrha vlasti.
BONUS VIDEO
