Tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Irana dodatno su porasle nakon pretnji Donalda Trampa i demonstrativnog odlaska iranske delegacije sa pregovora u Švajcarskoj, dok je Ormuški moreuz ponovo označen kao potencijalna tačka novog sukoba. Kako je navedeno, ovi događaji su pokazali krhkost najavljenog primirja i brz povratak fokusa sa diplomatskog na ekonomski i energetski teren, uz mogućnost vojne eskalacije.
Iako oružje još uvek nije bilo upotrebljeno, tržišta su već počela da reaguju i pažljivo prate svaki potez Vašingtona i Teherana, uz upozorenja da bi jedan pogrešan korak mogao da izazove ozbiljne poremećaje u globalnom snabdevanju naftom i gasom. U trenutku neizvesnog ishoda američko-iranskih odnosa, ponovo su otvorena pitanja energetskog uticaja Bliskog istoka na evropsku ekonomiju, kao i posledica po srpsko tržište, posebno u kontekstu međunarodnih ekonomskih tokova.
O ovim temama za Kurir televiziju u emisiji “Redakcija” govorili su Aleksandar Stanković, diplomirani politikolog američkih studija i doktorand na Fakultetu političkih nauka, Miodrag Kapor, stručnjak za energetsku politiku i predsednik organizacije “Monitor odgovornosti”, i Dušan Berak, geopolitički analitičar.
Tramp, Iran i pregovori sa Zapadom
Aleksandar Stanković je naveo da se iranska delegacija verovatno samo povukla sa dela pregovora u subotu, ocenjujući da je situacija odraz globalnog političkog haosa pojačanog povratkom Donalda Trampa na funkciju predsednika SAD.
– Ipak, što se tiče samih pregovora, ova inicijativa dolazi u kontekstu toga da su Trampu potrebni mirovni rezultati kako bi smirio ekonomiju. On je u unutrašnjoj politici suočen sa problemima i jasno je da mu je potreban rezultat koji može da prikaže kao uspeh. Iranci su u ovom trenutku u boljoj poziciji nego u februaru, pre prethodnih napada, i vidi se da se balans snaga promenio. Kada se sabiraju dobici i gubici na obe strane, mnogi smatraju da je Tramp pogrešio u svom naumu – objasnio je on.
On je dalje naveo da se efekti političkih tenzija već vide na tržištunafte, gde se cene kreću u zavisnosti od najava i kriza, uz ocenu da geopolitika direktno utiče na berze.
– Ako gledamo berze, uticaj geopolitike je kao rep svakog sukoba. Da bi se osetilo smanjenje cena na globalnom nivou, mirovne inicijative moraju da potraju, a čak se pominje i okvir od oko 60 dana u kojem bi Tramp pokušao da stabilizuje situaciju. Sve to ima i političku dimenziju jer se reflektuje na izbore i unutrašnju podršku u SAD – zaključio je Stanković, dodajući da Tramp sve više vodi računa o političkim efektima svojih odluka.
Aleksandar Stanković, diplomirani politikolog američkih studija i doktorand na Fakultetu političkih nauka Foto: Kurir Televizija
Geopolitika kontroliše tržište, a ne obrnuto
Geopolitički rizici, prema oceni Dušana Beraka, jasno su se videli kroz rat u Ukrajini, sankcije Rusiji, napade u Crvenom moru i tenzije oko Irana i Ormuskog moreuza, koje su pokazale da političke odluke u kratkom roku menjaju cene nafte, gasa i transporta. Kako je naveo, ideja da tržište reguliše sve zamenjena je realnošću u kojoj geopolitika danas direktno određuje kretanja na tržištu.
Dušan Berak je objasnio da od takvih poremećaja profitiraju pojedine države i akteri u energetskom lancu.
– Profitiraju Rusija, Saudijska Arabija, Emirati, Katar, Norveška, kao i Sjedinjene Američke Države kao veliki proizvođač nafte i LNG-a. Ali profitiraju i brodarske kompanije, trgovci energentima, proizvođači oružja, finansijski fondovi i osiguravajuće kuće. Kada god energija poskupi, račun ne plaćaju velike sile, već građani i industrija zemalja koje zavise od uvoza – objasnio je Berak.
On je dodao da se u pozadini vodi borba za preraspodelu ekonomskog uticaja, a ne samo klasični sukobi.
– Ovo više nije samo sukob oko Irana, već šira borba za kontrolu tokova robe, novca i energije. Amerika želi da zadrži dominaciju dolara i kontrolu energetskih tokova, Kina traži stabilne pravce snabdevanja, Rusija čuva poziciju energetskog igrača, a zalivske monarhije jačaju svoju ekonomsku ulogu. Današnji sukobi su borba za kontrolu tokova, a ne samo teritorija – naveo je on.
Berak je na kraju istakao da se i finansijski tokovi sve više povezuju sa kontrolom energije i da se u tom kontekstu sve češće razmatraju novi digitalni monetarni sistemi.
Dušan Berak, geopolitički analitičar Foto: Kurir Televizija
Kina kao ključni faktor stabilizacije cene nafte
Uticaj Kine na globalno tržište nafte i politički kontekst JCPOA sporazuma ocenjeni su kao ključni faktori trenutnih kretanja cena energenata. Miodrag Kapor je naveo da je Kina trenutno glavni igrač koji sprečava rast cene nafte, uz napomenu da je pre početka krize uvozila oko 12 miliona tona, dok je sada taj uvoz smanjen na oko 8 miliona tona.
Kako je dodao, takvo smanjenje imalo je značajan uticaj na globalnu potrošnju i cenu nafte, uz ocenu da bi u suprotnom scenariju cene bile znatno više. Miodrag Kapor je istakao da postoji mogućnost da Kina ima određeni dogovor sa Sjedinjenim Američkim Državama, što bi moglo da objašnjava njeno ponašanje na tržištu.
– Kina je glavni igrač koji trenutno sprečava da cena nafte značajno poraste. Da je nastavila da uvozi kao ranije, cena bi bila znatno viša, ali to se sada ne dešava. Moguće je da postoji neki dogovor sa Sjedinjenim Američkim Državama, jer se ponašanje Kine uklapa u širu sliku stabilizacije tržišta – objasnio je Kapor.
On je dodao da dugoročna stabilnost na Bliskom istoku i dalje ostaje neizvesna, kao i da su interesi SAD i Irana i dalje teško uskladivi, uz podsećanje na JCPOA sporazum iz 2018. godine i mogućnost njegovog eventualnog obnavljanja u drugačijim političkim okolnostima.
Miodrag Kapor, stručnjak za energetsku politiku i predsednik organizacije Monitor odgovornosti Foto: Kurir Televizija
Iranske “karte u rukama” menjaju pravila igre: Zalivske zemlje finansiraju obnovu, analitičari tvrde -“Tramp vodi svet kao porodični biznis”
Izvor: Kurir televizija
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BLISKI ISTOK NA IVICI! Stručnjaci upozorili: “Sporazum SAD i Irana tek treba da položi najteži test”
Izvor: Kurir televizija
