Србија и даље ради на обезбеђивању крова над главом људима који су током сукоба деведесетих година остали без својих домова. Према подацима Комесаријата за избеглице и миграције, кроз различите програме стамбено је збринуто више од 40.000 избегличких породица, а Регионални стамбени програм, покренут пре 14 година, био је један од кључних механизама подршке.
Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта изјавио је за РТС да је кроз Регионални стамбени програм, који је почео 2012. године, стамбено питање решило око 7.500 породица.
“Кроз Регионални стамбени програм који је почео 2012. године решено је свега 7.500 породица јер се тај програм спроводио доста споро”, навео је Линта.
Према његовим речима, у Србији је и даље нерешено стамбено питање за близу 9.000 породица избеглих из Хрватске и Босне и Херцеговине, као и за неколико хиљада породица са простора Косова и Метохије.
“Позивам Комесаријат за избеглице и миграције да хитно, у што краћем року, распише јавне позиве за подручје читаве Србије за четири програма: за станове, грађевински материјал, сеоска имања и монтажне куће. Крајње је време да Србија коначно реши ово људско и цивилизацијско питање”, поручио је Линта.
“Број српских повратника из године у годину смањује”
Говорећи о повратку избеглих Срба у Хрватску и Федерацију БиХ, Линта је оценио да је процес повратка практично окончан и да се број српских повратника из године у годину смањује.
Као главне разлоге навео је безбедносне проблеме, нерешене имовинске спорове и лоше услове живота у повратничким срединама.
“Имамо бројне нападе на српске повратнике, на српску имовину, на имовину Српске православне цркве. Нажалост, надлежни органи у Хрватској, Босни и Херцеговини, али и на Косову и Метохији, не хапсе починиоце и они се не кажњавају у складу са законом”, рекао је Линта.
Додао је да се Срби суочавају и са проблемима запошљавања у јавном сектору, као и са недостатком основне инфраструктуре у бројним повратничким местима.
Осврћући се на питање враћања имовинских права, Линта је оценио да власти у Загребу, Сарајеву и Приштини воде политику која, како је навео, онемогућава остваривање права српског народа.
“Кључна ствар јесте да Влада Републике Србије покрене једну снажну дипломатску и политичку офанзиву, да се коначно реализује један кључни стратешки документ, а то је Бечки споразум о сукцесији, односно Анекс Г тог споразума који се зове Приватна својина и стечена права”, истакао је Линта.
Он је подсетио да се у том документу, како тврди, јасно наводи да свим грађанима и правним субјектима морају бити враћена права која су имали пре почетка рата.
“Хрватска константно хапси часне и честите српске борце”
Коментаришући недавно хапшење седамдесетогодишњег Милована Перића у Хрватској због сумње на ратни злочин, Линта је оценио да се на тај начин шаље порука Србима да нису добродошли у своје завичаје.
“Хрватска константно хапси часне и честите српске борце из два разлога. Прво, да пошаље поруку да нису добродошли да долазе у свој завичај, да одржавају и обнављају своје куће и имања и да се боре за своју отету имовину. С друге стране, да верификује, односно потврди лажни мит о Домовинском рату према коме су Срби тобоже агресори и злочинци, а Хрвати тобоже жртве великосрпске агресије”, навео је Линта.
Позвао је министра правде Ненада Вујића да покрене хитан дијалог са хрватским министром правосуђа како би се, како је рекао, зауставила хапшења српских бораца.
Међународни дан избеглица подсећа да се иза сваке статистике крије људска судбина, а да се многи избегли и три деценије касније и даље боре за правду и трајно стамбено решење.
