NATO procenjuje da je Rusija u ratu protiv Ukrajine do sada izgubila više od 1.4 miliona vojnika, ali u Severnoatlantskom savezu veruju da Moskva uprkos enormnim gubicima i dalje ne odustaje od svojih prvobitnih ciljeva.
Kako prenosi Ukrainska pravda, pozivajući se na izjave visokog zvaničnika NATO koji je razgovarao s novinarima, ruski predsednik Vladimir Putin ostaje čvrsto pri svojim namerama. Ipak, on je istakao da se ekonomska situacija unutar same Rusije vidno pogoršava.
“Iako je Rusija ove godine zadržala inicijativu na frontu, njeni dobici su daleko od stabilnih. Ne vidimo nikakve naznake velikih promena u operativnom tempu ili skorog pokretanja velike ruske ofanzive, a razlog je smanjen učinak ruske vojske na terenu”, navodi izvor iz NATO.
Visoki zvaničnik otkrio je i konkretne brojke o gubicima agresora od početka invazije. Prema procenama Alijanse, Rusija je pretrpela između 1.3 i 1.45 miliona ukupnih gubitaka u ljudstvu, što uključuje vojnike koji su ranjeni ili su na drugi način izbačeni iz stroja, a od te brojke oko pola miliona njih je poginulo.
Uprkos tome, ruske snage nastavljaju s napadima visokog intenziteta duž cele linije fronta. To se posebno odnosi na front u blizini Pokrovska, gdje Rusi svim silama pokušavaju da učvrste svoje položaje i nastave prodor prema gradu Dobropilju.
Bitka za Kostjantinivku: Dronovi guše ukrajinsku logistiku
NATO analitičari upozoravaju i na kritičnu situaciju oko Kostjantinivke, grada koji ruska vojska po svaku cenu želi da stavi pod svoju kontrolu. Očekuje se da će se ulične borbe u samom centru grada nastaviti u doglednoj budućnosti.
Glavni problem za ukrajinsku stranu trenutno predstavljaju ruski dronovi koji ozbiljno ugrožavaju i prekidaju ukrajinske rute za dostavu. S druge strane fronta, u Zaporoškoj oblasti, situacija je znatno mirnija za ukrajinske snage jer je tamošnje rusko napredovanje i dalje minimalno.
Ruska vojska Foto: Ministarstvo Odbrane Ruske Federacije, Printskrin TV Zvezda
Putin pred teškim izborom: Ima li rat više smisla?
Ovakve dramatične procene zapadnih vojnih krugova poklapaju se i s najnovijim izveštajima regionalnih obaveštajnih službi. Tako je šef estonske obaveštajne službe nedavno izjavio da se ruski čelnik suočava s “teškim izborom” zbog trenutnog razvoja situacije na terenu.
Na sličnom tragu je i poljski ministar spoljnih poslova Radosłav Sikorski, koji je sugerisao da šef Kremlja počinje ozbiljno da kalkuliše o tome koliko dugo Rusija uopšte može da finansira i voditi ovaj agresivni rat i da li ima nastavak operacija ikakvog smisla.
Kurir.rs/Ukrainska pravda
