Rusija se sprema da u junu počne uvoz benzina morskim putem iz Azije preko zapadnih luka, piše Rojters, pozivajući se na četiri izvora iz industrije. Za zemlju koja spada među najveće svetske izvoznike naftnih derivata, to je retka i politički vrlo nezgodna situacija.
Prema navodima Rojtersa, isporuka se očekuje već ovog meseca, ali količine i dobavljač nisu otkriveni. Sama činjenica da Moskva poseže za morskim uvozom benzina pokazuje koliko su poremećaji u domaćoj preradi i snabdevanju postali ozbiljni.
Dronovi pogodili ono što Rusiju najviše boli
Rojters navodi da je glavni razlog nestašice niz dugotrajnih ukrajinskih udara dronovima na ruske rafinerije, cevovode i gorivnu infrastrukturu. Među poslednjim napadima pominju se oštećenja Moskovske rafinerije i postrojenja TANEKO, posle čega je deo prerade, prema navodima izvora, navodno zaustavljen.
To je suština problema: Rusija ima naftu, ali joj se udara po kapacitetima koji tu naftu pretvaraju u gorivo za tržište, vojsku, logistiku i privredu. Kada rafinerije ispadaju iz rada, sama sirovina nije dovoljna da spreči nestašice na pumpama.
Upravo zato je ova vest toliko važna. Nije reč o tome da Rusija nema energente, već o tome da se udarima po preradi i infrastrukturi remeti unutrašnji lanac snabdevanja.
Nestašice u regionima, zabrana izvoza do kraja jula
Na pozadini prekida u snabdevanju, u više ruskih regiona zabeležen je lokalni deficit goriva, uključujući delove Sibira i Krim. Rojters je ranije izveštavao i o racionalizaciji benzina na Krimu, kao i o dugim redovima na pojedinim pumpama.
Vlasti su već uvele zabranu izvoza benzina za proizvođače do kraja jula, kako bi zadržale gorivo na domaćem tržištu tokom letnjeg perioda povećane potražnje.
To je klasičan potez za gašenje krize: prvo se zaustavlja izvoz, zatim se povlače dodatne količine iz najbližih izvora, a ako ni to nije dovoljno, otvara se i skupa morska ruta. Upravo tu sada dolazi uvoz iz Azije.
Belorusija i Kazahstan nisu dovoljni
Za stabilizaciju situacije Rusija već koristi isporuke iz Belorusije, a ranije je povlačila ograničene količine iz Kazahstana. Međutim, prema procenama izvora iz industrije, ti kapaciteti nisu dovoljni ako se bilans dodatno pogorša.
Drugim rečima, Moskva ima rezervne kanale, ali oni ne mogu lako da pokriju veći poremećaj u zemlji te veličine. Rusko tržište je ogromno, potrošnja leti raste, a napadi na rafinerije stvaraju pritisak koji se ne rešava jednom cisternom ili jednim dodatnim vozom goriva.
Rojters navodi da je Rusija prošle godine izvezla oko pet miliona tona benzina. To dodatno pojačava apsurd trenutne situacije: zemlja koja inače izvozi velike količine benzina sada razmatra uvoz da bi pokrila rupe na domaćem tržištu.
Uvoz morem skup, komplikovan i privremen
Sagovornici Rojtersa ocenjuju da će morski uvoz imati privremeni karakter. Logistika je složena, troškovi su visoki, a značajan efekat nije garantovan.
To je najvažniji deo cele priče. Uvoz iz Azije preko zapadnih luka može da pomogne da se smanji pritisak, ali ne rešava osnovni problem ako se napadi na rafinerije i infrastrukturu nastave.
Rusija sada pokušava da kupi vreme: da popuni tržište, smiri nestašice, zadrži gorivo za domaću potrošnju i izbegne veći udar na cene. Ali dugoročno, ključ je u tome da li rafinerije mogu da nastave preradu bez novih prekida.
BONUS VIDEO
