Petnaestog juna navršile se se 34 godine od likvidacije Gorana Bojovića zvanog Amonijak, istaknutog člana srpskog podzemlja i jednog od najpoznatijih žestokih momaka iz Zemuna. Njegovo ubistvo 1992. godine pokrenulo je spiralu brutalnog nasilja, krvavih osveta i filmskih potera, a konačni epilog ove mafijaške sage ispisan je decenijama kasnije na sasvim drugom kraju sveta.
Amonijak je u mladosti važio za jednog od najperspektivnijih boksera, ali ga je život odveo na asfalt. Oni koji su ga lično poznavali pamtili su ga kao šarmera i ženskaroša, ali i kao izuzetno surovog momka preke naravi.
Sukob u kafani i pucanj kao opomena
Krvavi niz počeo je dve godine ranije, 1990. godine, kada je Amonijak u jednoj zemunskoj kafani, pepeljarom u glavu udario jednog momka. U odbranu tog dečka stao je njegov prijatelj Darko Kulić, nekadašnji pripadnik Giškine Srpske garde. Kulić je tada, kako bi “opomenuo” Bojovića, pucao Amonijaku u noge i teško ga ranio. Zbog ovog dela pokrenut je sudski proces, ali Amonijak njegov kraj nikada nije dočekao.
Likvidacija u kolima i overa bombom
Dve godine nakon tog sukoba, 15. juna 1992. godine, Kulić i njegovi saradnici napravili su sačekušu Bojoviću u Ulici Cara Dušana u Zemunu. Napadači su iz automobila ispalili kišu metaka u Amonijakov “mercedes”, a odmah nakon stravičnog rafala, kako bi osigurali smrt mete, na vozilo su bacili i bombu. Amonijak je preminuo na licu mesta, a ubica je u tom trenutku zvanično vođen kao “nepoznat”, iako su sve sumnje podzemlja odmah pale na Kulića.
Krvava osveta i nameštaljka ispod Brankovog mosta
Rat se tu nije zaustavio. Samo mesec dana nakon Amonijakovog ubistva, rafalima ispaljenim iz crnog golfa likvidirana su i njegova dva najbolja prijatelja i najbliža saradnika. Sumnja je ponovo pala na Darka Kulića i njegove najbliže saradnike, Bitićija i Jeremića. Svesni da im se obruč steže, oni su preko svog advokata dogovorili da se predaju policiji, a mesto sastanka bilo je ispod Brankovog mosta.
Pošto im je lokacija bila krajnje sumnjiva, Kulić, Bitići i Jeremić su pre polaska na sebe navukli pancire. Ispostavilo se da im je intuicija bila tačna jer je čim su stigli ispod mosta u njih ispaljeno više metaka iz automatskog oružja. Zahvaljujući pancirima i brzoj reakciji, trojka je pod rafalima jedva izvukla žive glave i uspela da pobegne. Dva meseca kasnije, njih trojica su slučajno uhapšeni tokom rutinske policijske racije. Optužnica ih je teretila za prvo ranjavanje Amonijaka, kao i za ubistvo dvojice njegovih prijatelja, nakon čega je Darko Kulić osuđen na 12 godina, Bitići na 9, a Jeremić na 8 godina zatvora.
Ispovest brata po krvi:
“Goran Bojović Amonijak je bio moj brat po krvi! Kad je jednom prilikom bio ranjen, moj otac i drugi stričevi njegovi su dolazili da mu daju krv da bi preživeo i uspeo je. Oporavio se brzo, kao da mu ništa nije bilo. Bio je preke naravi i poznat kao revolveraš, uvek sa dva pištolja, koje je često upotrebljavao i kad je trebalo i kad nije. Bio je institucija u svoje vreme dok je držao neke klubove. Ali S-UDBA ko S-UDBA, brata mi ubila i šta ćeš…”
Ubica izrešetan sa 30 metaka u Johanezburgu
Darko Kulić, čovek koji je povukao obarač u Zemunu 1992. godine, dočekao je svoju sudbinu 26 godina kasnije na afričkom kontinentu. Likvidiran je 17. jula 2018. godine u Johanezburgu, a egzekucija je izvedena po klasičnom mafijaškom receptu dok se nalazio u svom džipu marke “BMW X5”.
Ubistvo Darka Kulića u Johanezburgu Foto: Kurir
Njegovo vozilo tada su presreli napadači u belom “mercedesu” i u njega ispalili više od 30 metaka, usled čega je preminuo na licu mesta.
U ovom napadu njegova supruga Gordana M. teško je ranjena, dok je muškarac koji se nalazio sa njima u kolima lakše povređen.
Samo nekoliko kilometara dalje od mesta likvidacije, policija je pronašla zapaljen beli “mercedes”, a na zadnjem sedištu ostavljenu automatsku pušku kojom je izvršen zločin.
Tim ubistvom, u dalekoj Južnoj Africi, stavljena je tačka na priču koja je započela još 1990. godine u jednoj zemunskoj kockarnici.
Darko Kulić Foto: Privatna Arhiva
Kurir.rs
