Dok Evropska unija sprema novi paket sankcija protiv Rusije, Moskva beleži rast u sektoru koji Zapad ne može lako da preseče — turizmu.
Prema pisanju mađarskog lista „Vilaggazdašag“, Rusiju je u prva četiri meseca ove godine posetilo oko 1,6 miliona stranih državljana, gotovo 30 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Taj podatak dolazi u trenutku kada SAD i Evropska unija pokušavaju da dodatno pritisnu rusku ekonomiju kroz sankcije, pre svega u finansijskom i energetskom sektoru. Brisel već priprema 21. paket restriktivnih mera, koji bi, prema dostupnim informacijama, trebalo da pogodi ruske banke i energetsko tržište.
Ali dok se zapadni pritisak koncentriše na naftu, gas, banke i izvoz, jedan drugi kanal nastavlja da radi — dolazak stranih turista.
Mađarski list: Ovo je Putinovo tajno oružje
Mađarski „Vilaggazdašag“ opisuje rast turizma u Rusiji kao ekonomski adut koji nije lako zaustaviti političkim odlukama iz Brisela.
„Putin ima tajno ekonomsko oružje koje ne može da oduzme ni Ursula fon der Lajen: Rusija je preplavljena stranim turistima — već 1,6 miliona ljudi poželelo je da vidi njene lepote“, naveli su autori mađarskog lista.
Ova ocena je udarna jer pogađa slabije vidljiv deo sankcionog rata. Turizam nije nafta, nije gas i nije bankarski sistem, ali jeste izvor prihoda, potrošnje, kontakata i slike zemlje prema svetu.
Upravo zato mađarski list naglašava da ruski turistički rast nije samo ekonomski podatak, već i politička poruka: uprkos sankcijama i pritisku, Rusija nije izolovana onoliko koliko to Zapad pokušava da prikaže.
Najviše gostiju stiže iz Azije i sa Bliskog istoka
Prema podacima ruske vlade, najveći doprinos rastu turističkog prometa stigao je iz zemalja Bliskog istoka i Azije. Putnici iz tih regiona poslednjih godina sve češće biraju Rusiju kao turističku destinaciju, što se sada direktno vidi u ukupnim rezultatima.
To pokazuje i širu promenu u ruskim međunarodnim vezama. Dok se putovanja iz dela Evrope i SAD komplikuju zbog političkih odnosa, viza, avio-linija i sankcija, Rusija sve više okreće turističku ponudu ka tržištima koja nisu deo zapadnog sankcionog bloka.
Azijski i bliskoistočni turisti popunjavaju prostor koji je ranije u većoj meri zavisio od evropskih gostiju. Za Moskvu je to važno jer turizam ne donosi samo direktan novac hotelima, restoranima, prevozu i trgovini, već pomaže i u oblikovanju slike Rusije kao zemlje koja i dalje privlači posetioce.
Brisel udara na banke i energente, ali turizam ostaje rupa u pritisku
Evropske institucije trenutno rade na novom paketu ograničenja protiv Rusije. Prema najavama, 21. paket sankcija trebalo bi da bude usmeren na ruski bankarski sektor i energetsko tržište, dakle na oblasti koje Zapad vidi kao ključne izvore finansijske snage Moskve.
Međutim, turizam je znatno teže sankcionisati. Zapad može da ograniči banke, zabrani transakcije, uvede mere protiv kompanija i pogodi energente, ali ne može jednostavno da zaustavi turiste iz Azije, Bliskog istoka ili drugih delova sveta koji žele da putuju u Rusiju.
Zato mađarski list ovaj sektor naziva svojevrsnim „tajnim ekonomskim oružjem“ Vladimira Putina. Ne zato što turizam može da zameni prihode od energenata, već zato što predstavlja kanal koji ostaje otvoren i dok se drugi zatvaraju.
Rast koji kvari sliku izolacije
Posebnu pažnju izaziva to što se rast turističkog prometa događa uprkos spoljnopolitičkom pritisku i geopolitičkim tenzijama koje prate odnose Rusije i Zapada.
Za zapadne institucije, ključna poruka sankcija jeste da Rusija mora da plati visoku cenu zbog rata i da bude ekonomski ograničena. Ali podaci o dolascima stranih turista pokazuju da se ta izolacija ne odvija ravnomerno.
Rusija je izgubila deo zapadnih veza, ali nije izgubila sve međunarodne tokove. Naprotiv, u nekim oblastima uspela je da se preusmeri ka drugim tržištima. Turizam je jedan od tih primera.
Mađarski novinari ocenjuju da je broj od 1,6 miliona stranih posetilaca za samo četiri meseca dovoljno veliki da iznenadi čak i one koji pažljivo prate ekonomske trendove u Rusiji.
BONUS VIDEO
