Ovogodišnje oscilacije euribora, ključne kamatne stope po kojoj banke u evrozoni pozajmljuju novac jedna drugoj, ponovo su unele nemir među građane Srbije koji otplaćuju kredite indeksirane u evrima. Neuobičajena volatilnost na međubankarskom tržištu otvorila je pitanje da li će rate kredita sa promenljivom kamatnom stopom drastično skočiti. Ipak, uprkos globalnoj neizvesnosti, stručnjaci poručuju da razloga za paniku nema, ali da oprez i finansijska disciplina ostaju imperativ.
O aktuelnoj situaciji, uticaju globalne politike na naše novčanike i prognozama za naredni period, za Biznis Kurir govorio je prof. dr Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije.
Musabegović: Građani mogu da odahnu u narednom periodu
Nakon što je mart doneo nagli rast euribora, protekli dani na finansijskim tržištima ostali su nestabilni. Imajući u vidu da se šestomesečni euribor najčešće koristi kao referentna kamatna stopa za stambene kredite u Srbiji, strah građana od većih mesečnih obaveza je potpuno opravdan.
Ipak, profesor Ismail Musabegović za naš portal u startu otklanja te strahove, ističući da tržište trenutno ne pokazuje signale za drastične rezove koji bi direktno ugrozili standard građana u kratkoročnom periodu.
– Mislim da građani u narednom periodu nemaju razloga za brigu, prema mom mišljenju neće se ništa događati u narednih šest meseci do godinu dana. Međutim, sve zavisi od makroekonomske situacije, odnosno od globalne politike. U svakom slučaju, pretpostavljam da će se sukob kako-tako rešiti i da će ovaj nivo euribora ostati, uz minimalno povećanje koje neće opteretiti rate kredita sa varijabilnom kamatom – objašnjava Musabegović za Biznis Kurir.
Njegova procena sugeriše da, iako su geopolitičke tenzije prisutne, finansijska tržišta imaju mehanizme amortizacije koji sprečavaju da se svaki globalni potres istog trenutka prelije na džepove građana.
Važno je u kojoj ste fazi otplate
Kada se govori o rastu euribora, često se zanemaruje činjenica da on ne pogađa sve dužnike podjednako. Osetljivost mesečne rate direktno zavisi od toga koliko dugo već otplaćujete svoj dug. Profesor Musabegović detaljno objašnjava ovu mehaniku, naglašavajući da je početak otplate najkritičniji period.
– Takođe, sve zavisi u kojoj ste fazi kredita. Ako ste ga tek uzeli i plaćate veći deo kamate umesto glavnice, onda ćete osetiti promene, ali to neće biti neka značajna povećanja – precizira naš sagovornik.
Šta pokreće rast euribora
Iako su domaće prognoze umirujuće, neophodno je razumeti šta se dešava “iza kulisa”. Prema analizama stručnjaka, jedan od faktora je činjenica da stopa inflacije u evrozoni još uvek nije svedena na ciljanih dva odsto. Drugi, još nepredvidiviji faktor, jeste kretanje cena energenata, nafte i gasa. U pozadini svega stoji rat na Bliskom istoku i konstantna neizvesnost u pregovorima. Svako odlaganje primirja povećava nervozu na tržištima, što se preliva na cene energenata, a samim tim i na inflaciju. Dok god postoji ta vrsta rizika, ekonomisti se slažu da nema osnova da euribor značajnije padne, te su potezi Evropske centralne banke (ECB), koja bi u junu mogla podići ključnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, pod strogim nadzorom.
Refinansiranje kredita – da ili ne?
Sa svakom vešću o skoku euribora, mnogi dužnici instinktivno počinju da razmišljaju o refinansiranju kredita i prelasku na fiksnu kamatnu stopu. Profesor Musabegović, međutim, savetuje staloženost i dugoročno sagledavanje situacije. Krediti su obaveze koje traju decenijama, te odluke ne bi trebalo donositi na osnovu kratkoročnih turbulencija.
– Mislim da nije potrebno trenutno razmišljati o refinansiranju, naravno, zavisi od toga kako će se razvijati situacija. Fiksna je uvek veća nego varijabilna kamata u trenutku kad se ugovara, što ne znači da će to ostati u nekom periodu, pogotovo što su to krediti koji se uzimaju najčešće u periodu od 20 godina. Oni koji ne žele iznenađenja platiće malo više, imaće fiksnu kamatu – jasan je Musabegović.
Foto: insta_photos/Shutterstock
Bloomberg prenosi izveštaj u kojem Banca Intesa procenjuje da se trenutna kretanja kamatnih stopa na tržištu, pre svega euribora, primarno odražavaju kroz promenu očekivanja i sentimenta, a ne monetarnih osnova, “budući da su i ECB i NBS na poslednjim sednicama referentne kamatne stope zadržale nepromenjenim”.
Iz te banke navode da eventualni rast inflacije iznad ciljanog nivoa, uz brži rast referentnih kamatnih stopa ECB, može dovesti do dodatnog zaoštravanja monetarne politike u zemlji i samim tim efekta prelivanja i na kamatne stope na kredite.
Zlatno pravilo kod zaduživanja
Na kraju, nezavisno od toga da li euribor raste ili pada, ključ finansijske stabilnosti svakog domaćinstva leži u ličnoj odgovornosti. Profesor Musabegović je podsetio na zlatno pravilo zaduživanja koje građani često zaboravljaju kada planiraju kupovinu nekretnine.
– Najvažnije je da kada se odlučujete za kredit, on ne povlači više od 30 do 35 posto vaših mesečnih primanja. Sve preko toga nosi rizik da ćete ući u probleme, da jednog momenta nećete moći da servisirate kredit. Tolerisaće se i do 40 odsto, ali sve više od toga je ozbiljan rizik – upozorava profesor.
Dok se čekaju novi potezi Evropske centralne banke, a Narodna banka Srbije (NBS) poručuje da ostaje u pripravnosti da zaštiti stabilnost finansijskog sistema i korisnike usluga kao što je to činila i do sada, građanima ostaje da pažljivo prate situaciju i strogo se drže okvira svojih mogućnosti. Prekomerno zaduživanje, kako praksa pokazuje, uvek je veći neprijatelj od same kamate.
Biznis Kurir
