Kina polako potiskuje Rusiju u oblasti Srednje Azije, pre svega Kirgistanu i to u trenucima kada je Moskva pod teretom sad već četvorogodišnjeg rata u Ukrajini.
Ministar odbrane Kine Dong Džun razgovarao je danas u Biškeku sa premijerom Kirgistana Adilbekom Kasimalijevim i na sastanku Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) pozvao na produbljivanje bezbednosne i odbrambene saradnje.
Tokom posete Kirgistanu, Dong je učestvovao na sastanku ministara odbrane ŠOS-a, gde je istakao da je potrebno unaprediti saradnju u oblasti odbrane i bezbednosti, i ojačati organizaciju kroz “veće jedinstvo, bližu saradnju i efikasnije delovanje”.
On je, kako prenosi Sinhua, naveo da članice ŠOS-a treba da “čvrsto podržavaju međunarodni poredak i zajednički čuvaju pravdu i stabilnost”, kao i da koriste zajednički razvoj za smanjenje sukoba i nestabilnosti.
Dong je ocenio da su Kina i Kirgistan “dobri susedi, prijatelji i partneri”, naglasivši da su odnosi dve zemlje, pod strateškim vođstvom lidera, ostvarili značajan napredak i dostigli viši nivo saradnje.
“Kina ključni strateški partner”
Premijer Kirgistana Adilbek Kasimalijev istakao je da odnosi dve zemlje brzo i stabilno napreduju, i da je političko poverenje na visokom nivou, naglasivši da Kirgistan Kinu smatra ključnim strateškim partnerom.
On je naveo da će Kirgistan nastaviti da produbljuje sveobuhvatno strateško partnerstvo sa Kinom i jača saradnju na bilateralnom i multilateralnom planu, posebno u okviru ŠOS-a.
Kasimalijev je upozorio da složena međunarodna situacija, uz nove bezbednosne izazove, zahteva jačanje praktične vojne saradnje radi zajedničke borbe protiv terorizma, ekstremizma, separatizma i prekograničnog kriminala.
Peking preuzima pozicije Moskve
Kina sve više preuzima pozicije Rusije u Kirgistanu. Kirgistan je do skoro za Kinu bio, pre svegam ekonomski i infrastrukturni prioritet u okviru inicijative “Pojas i put.
Nedavno je dogovorena izgradnja železničke pruge Kina–Kirgistan–Uzbekistan, koja će Pekingu omogućiti brži pristup tržištima Evrope i Bliskog istoka i koja će zaobilaziti ruske rute.
Kina se ovde takmiči sa Rusijom i u oblasti energetike. Uzbekistan uvozi ruski gas, ali sve više solarnih panela dolazi iz Kine i koriste se kao glavni izvor električne energije. Ipak, obe sile dele zajednički interes u sprečavanju uticaja SAD i održavanju stabilnosti kako bi zaštitile svoje investicije i granice.
Ipak, najava kineskog ministra odbrane Donga da je sa Kirgistanom potrebno unaprediti saradnju u oblasti odbrane i bezbednosti, govori o nameri Kine da uđe na “rusku teritoriju”, jer je Moskva decenijama imala ključni uticaj u ovoj sferi, dok je Kina bila okrenuta ekonomiji i infrastrukturnim projektima.
Inače, prema podacima ŠOS-a, članice organizacije su Belorusija, Kina, Indija, Iran, Kazahstan, Kirgistan, Pakistan, Rusija, Tadžikistan i Uzbekistan.
BONUS VIDEO
