Blokaderski pokret još jednom pokazuje da mu doslednost nije jača strana, a njegovi mediji da su spremni da svaku činjenicu izvrnu do neprepoznatljivosti. Najnoviji povod za to je uključivanje takozvane studentske liste, predvođene Vladanom Đokićem, u istraživanja javnog mnjenja agencije Ipsos. Ovaj potez, koji bi u svakoj normalnoj političkoj utakmici bio logičan i očekivan, u medijskoj obradi Nove S proglašen je za pokušaj srozavanja Đokićevog rejtinga.
Teško je reći šta je veći apsurd – da li tvrdnja da ankete služe za obaranje nečijeg rejtinga ili pokušaj da se javnosti objasni kako Đokić nije kandidat blokadera, iako su njegovi javni istupi, pre svega politički govor sa balkona Rektorata i poseta Briselu, više nego jasno pokazali ambicije koje prevazilaze akademske okvire, ocenjuju sagovornici Kurira. Oni napominju i da je u najmanju ruku problematično što isti oni koji su do juče negodovali zbog toga što ih agencije za istraživanje javnog mnjenja ignorišu, sada osporavaju što ih ima u anketama, što samo potvrđuje da im ne smeta princip, već rezultat koji ne mogu da kontrolišu.
Sociolog Vladimir Vuletić kaže za Kurir da Đokićev rejting ne mogu da ruše ankete, već da on sam sebe najviše ugrožava kao čovek koji je žrtvovao univerzitet za svoje političke ambicije.
Vladimir Vuletić Foto: Kurir Televizija
– Đokić se u poslednjem periodu, naročito nakon susreta sa Martom Kos onih događaja ispred Univerziteta, samopromovisao u lidera i blokaderi su ga izvikali kao nekog kozačkog atamana koji će im biti vođu. I onda je i on sa tog balkona rekao: ako narod, to jest vi koji ste ispred, želite, ja ću se žrtvovati. Agencije nisu pogrešile i mogu da postavljaju pitanje kakvo hoće. Nema ništa prirodnije nego da se te stvari mere. Osnovni problem Đokića je što on sam sebi najviše ruši rejting time što je izdao univerzitet. On nije loš kandidat, ali je on pokazao da njemu institucija na čijem je čelu nije prioritet, nego mu je prioritet njegova politička promocija. On je pokazao da je bio spreman da žrtvuje dobrobit univerziteta i da prenebregne zakonsku obavezu, a to je da su univerzitet i politika strogo razdvojeni. Verujem da mnogi ljudi to već prepoznaju i da se pitaju šta ako bi predstavljao Srbiju, da li bi sutra na isti način tretirao i državu ako bi mu se ponudila neka vizija da može da bude neko i nešto u EU ili gde god – naglašava Vuletić.
On podseća da su tzv. studenti u blokadi bili anonimni i zbog toga neuhvatljivi za istraživače javnog mnjenja.
– Postoji i to svojatanje naziva “studenti”, što je po meni jedna dosta providna manipulacija i podvala. jer studenti su prisutni u svim političkim grupama i strankama. Čak smo videli da ih je bilo više na nekim listama SNS nego na tim takozvanim studentskim listama. Istraživači javnog mnjenja imaju svoju logiku i ne vidim šta je tu uopšte problem. Potpuno je besmislena priča što se bune oko toga da li su u anketama ili nisu. Očigledno je osnovna ideja da se uvek bude protiv, ma koliko to nemalo smisla – zaključuje Vuletić.
Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković ocenjuje za Kurir da je indikativno da se u blokaderskim krugovima sa oduševljenjem prihvataju neka fantomska istraživanja u kojma oni navodno stoje odlično, a da im sad smeta što su ponuđeni kao politička opcija u anketama.
Milan Petričković Foto: Kurir Televizija
– Zanimljivo je da vole fantomska istraživanja, čak ih i organizuju, a da negoduju i kad jesi i kad nisu uvršteni u prava istraživanja. Kod blokadera važi logika apsurda i sve se izvrće do besmisla. Kad nisu uvršteni u ispitivanjima javnog mnjenja, onda optužuju vlast da ih gura na marginu i pokušava da diskvalifikuje. Sada kada su u anketama, slušamo apsurdne teze kako se time ruši njihov rejting. Očigledno da bi njima odgovarala samo neka treća varijanta, a to je da im bez izbora, bez političkog programa, bez pojavljivanja u javnosti neko da poverenje i da oni dođu na državne funkcije van svih demokratskih principa – kaže Petričković.
On naglašava da je dominantna osobina blokadera što su heterogeni i da takvi čine galimatijas sačinjen od produženih ruku određenih partija, nevladinih organizacija, obaveštajnih službi, deela nastavnog osoblja koji redovno odlazi u ambasade…
– Ono što je tu karakteristično je da nema nikakvog programa, nema ništa šta bi se ponudilo i onda se pojavljuje kako ko stigne, daje određene izjave i mi imamo jedno zamešateljstvo, te se ne zna zapravo s kim imamo posla – naglašava Petričković.
Kurir Politika
