понедељак, 27.04.2026, 06:00 -> 05:59
Извор: РТС
У језику се одомаћила још једна енглеска реч – спин оф компаније иза које заправо стоје фирме потекле из научно-истраживачких организација. Циљ је да се иновације настале у научним истраживањима развију и комерцијализују на тржишту, и њихов број се повећава.
Тешко је доћи до новог производа, а за научнике и истраживаче је изгледа још теже да знање претворе у тржишну вредност. Искусила је то већина од 18 спин-оф компанија, колико их, према анкети ресорног министарства, тренутно има.
“Проблем је у томе што смо морали да се упознамо са свим правилима бизниса, са правилима маркетинга ‘Мај Флоу’ је валидиран кроз моју докторску дисертацију која је развијена уз сарадњу научника различитих области неуронаучника, кинезиолога, психолога, технологија и музика. Намењен је за високозахтевна окружења односно где треба да доноси одлуке под притиском и да буду веома јасне. Може се користити у корпорацијама, у здравственим и образовним институцијама као и на конференцијама”, објшњава Тања Лазаревић.
Од користи би био и путоказ за кретање кроз прописе, јер их тренутно регулишу од закона о иновационој делатности преко закона о привредним друштвима до закона о облигационим односима.
“Оно што ми предлажемо у тим смерницама није само водич кроз саму процедуру оснивања и рада спин оф-а већ и прављење модела одређених аката које ти спин оф оснивачи и научно-истраживачке организације могу да користе у раду. На тај начин да им олакшамо бар ту почетну фазу”, каже Слађана Стешевић из Налед-а.
Држава и фондови као ослонац
Саветник министра у министарству науке и технолошког развоја Зоран Томић каже да кроз стратегију развоја науке коју планирају ускоро да објаве и дају на јавни увид има комплетан сегмент који је посвећен у потпуности развоју нашег иновационог сектора међу којима је свакако и развој спин оф компанија у Србији.
Из ресорног министарства позивају све који спадају у категорију спин оф компанија да се региструју како би имали приступ пре свега изворима финансирања. Један такав позив у наредних недељу две стиже и из Научно-технолошког парка у Београду.
“Први присид акцелератор који је управо формиран овде као једном од првих у Србији ће поново отворити позив за све, не само стартап него за спин оф и спин аут компаније и да смо ми већ до сада мапирали одређене истраживаче којима желимо да помогнемо да се пријаве и на тај начин добију новчана средства како би развијали своје производе”, наводи директорка НТП Марија Милић.
Главни извор финасирања остају програми Фонда за иновациону делатност.
“Свакако постоје средства и за формирање спин оф компанија и наравно, оно што је најбитније, то је Сејџ пројекат који радимо са 18 научно-истраживачких институција. Вредност пројекта је 43 милиона евра где их трансформишемо и прилагођавамо полако да и на тржишту буду апсолутно конкурентни”, тврди Зоран Томић.
За научнике, али и државу најскупље је ако патент само заврши у научном часопису што неодговорни могу да злоупотребе, али и ако се прода и постане власништво мултинационалне корпорације.
