Ruska vojska biće primorana da prilikom ažuriranja spiska prioritetnih ciljeva u slučaju sukoba, uzmu u obzir namere Francuske da rasporedi svoje nuklearno oružje u nenuklearnim evropskim zemljama, izjavio je za Sputnjik zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško.
On je napomenuo da, u vezi sa najavljenom mogućnošću da se francuske nuklearne snage rasporede po objektima na teritorijama evropskih država koje nemaju nuklearno oružje, odakle bi mogle da nastave svoje operativne aktivnosti, postoji jedan aspekt koji zahteva posebnu pažnju.
– Očigledno je da će naša vojska biti primorana da obrati pažnju na ovo pitanje u kontekstu ažuriranja liste prioritetnih ciljeva u slučaju ozbiljnog sukoba – napomenuo je Gruško.
Diplomata je napomenuo da će bezbednost nenuklearnih evropskih zemalja na kraju biti oslabljena zbog planova Francuske da na njihovoj teritoriji rasporedi nuklearno oružje.
– Na kraju će, umesto jačanja odbrane svojih saveznika koje je proglasila Francuska, a kojima, uzgred budi rečeno, ne obećavaju nikakve čvrste garancije, bezbednost ovih zemalja biti oslabljena – rekao je Gruško.
Govoreći o aktivnostima Severnoatlantske alijanse na Baltiku, Gruško je ocenio da pravi cilj operacije NATO-a “Baltički stražar” predstavlja uspostavljanje kontrole nad transportnim rutama i ograničavanje teretnog saobraćaja koji se obavlja u interesu Rusije.
Prema njegovim rečima, aktivnost NATO-a na Baltiku predstavlja ozbiljnu pretnju međunarodnoj plovidbi i ekonomskoj aktivnosti.
– Trenutno, u ovim vodama deluje pomorska grupa NATO-a koju čine Prva stalna pomorska grupa i Prva stalna protivminska grupa vojnih brodova. U januaru 2025. godine, Alijansa je pokrenula operaciju “Baltički stražar”, čiji je pravi cilj uspostavljanje kontrole nad međunarodnim transportnim rutama i ograničavanje teretnih pošiljki koje se obavljaju u interesu Rusije – istakao je zamenik ministra.
U tom kontekstu donose se odluke o raspoređivanju dodatne vojne infrastrukture i snaga na ostrvu Gotland, koje se nalazi u Baltičkom moru, ocenioje Gruško.
U svom martovskom govoru o politici nuklearnog obuzdavanja, francuski predsednik Emanuel Makron je izjavio da njegova zemlja mora da ojača svoju nuklearnu doktrinu u suočavanju sa novim pretnjama. Zbog toga je naredio da se poveća broj francuskog nuklearnog oružja. Francuska poseduje 280 nuklearnih bojevih glava.
Makron je takođe izjavio da Francuska treba da razmotri proširenje svoje nuklearne strategije na celu Evropu, uz očuvanje svog suvereniteta. Danska je već zaključila sporazum o strateškom nuklearnom obuzdavanju sa Francuskom, koji treba da dopuni mehanizme obudavanja NATO-a. Poljska takođe pregovara sa Francuskom o pridruživanju ovoj inicijativi.
Rusija poslednjih godinaprimećuje neviđenu aktivnost NATO-a duž svojih zapadnih granica. Alijansa proširuje svoje inicijative i to naziva “obuzdavanjem ruske agresije”. Moskva je više puta izražavala zabrinutost zbog gomilanja snaga Alijanse u Evropi. Rusko ministarstvo spoljnih poslova je izjavilo da Moskva ostaje otvorena za dijalog sa NATO-om, ali na ravnopravnoj osnovi i da Zapad mora da odustane od svoje politike militarizacije kontinenta.
BONUS VIDEO
