Inflacija u Srbiji mogla bi da bude niža od projektovanih 5,2 odsto u 2026. godini uprkos povećanoj neizvesnosti usled rata na Bliskom istoku, saopštio je Međunarodni monetarni fond.
Predstavnik MMF-a u Srbiji navodi da dosadašnji podaci ukazuju na blaži rast cena hrane i osnovnih proizvoda nego što je predviđeno u referentnom scenariju, što bi moglo da ublaži ukupan inflatorni pritisak. A referentni scenario za Srbiju uključivao je ekonomske politike važeće zaključno sa 10. martom i predviđao rast cena nakon ukidanja ograničenja marži i cena hrane i osnovnih potrepština u februaru ove godine.
Cene niže od očekivanih
Iako su cene energenata znatno oscilirale, vlasti u Srbiji su smanjile akcize na gorivo, što je dodatno uticalo na inflatorne tokove, tako da cene mogu da porastu manje nego što se prvobitno očekivalo.
Ipak, MMF upozorava da neizvesnost ostaje velika, posebno zbog spoljnog okruženja i geopolitičkih rizika. Projekcije MMF-a za Srbiju i ostatak sveta objavljene su u izveštaju “Svetski ekonomski izgledi”, a zasnovane su na pretpostavci da će rat na Bliskom istoku imati ograničeno trajanje i da će poremećaji na tržištima početi da jenjavaju do sredine 2026. godine.
Očuvana makroekonomska stabilnost
U Narodnoj banci Srbije naglašavaju da je u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima makroekonomska stabilnost u zemlji očuvana.
– Inflacija je i u martu ostala ispod centralne vrednosti cilja, kad je iznosila 2,8%, kao i da su inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede usidrena u granicama cilja. Kreatori ekonomske politike u Srbiji koordinirano sprovode mere radi očuvanja cenovne stabilnosti i ublažavanja negativnih efekata eksternih šokova. Država je ograničila izvoz naftnih derivata i smanjila akcize na derivate nafte, a Narodna banka Srbije nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa – saopštili su iz NBS.
STEVANOVIĆ: SMIRIVANJE TRŽIŠTA ZA NEKOLIKO MESECI
Ekonomista Aleksandar Stevanović ističe da je za privredu najbolje kad se projektovana stopa inflacije ostvari.
– Privreda svoje planove pravi na osnovu predviđene stope inflacije i kada ona bude manja, onda kompanije moraju te planove da menjaju. Stabilnost novca je dobra, ali sve ostalo je kudikamo gore. Očekivati veću inflaciju zbog rata Davida i Golijata nije realno jer je pitanje trenutka kad će slabija strana implicitno priznati da je izgubila i samim tim će se tržište smiriti. Mi možemo jedan ili dva meseca imati skuplju naftu i to će se opet vratiti u redovno stanje – ističe Stevanović.
Mnoštvo nepoznanica
Ekonomista Saša Đogović ističe da će zbog mnoštva unutrašnjih i spoljnih faktora, na koje ne možemo da utičemo, inflacija do kraja godine premašiti projektovanih 4,5 odsto.
– Na kom nivou će biti taj premašaj, to niko ne zna jer zavisi od spoljnog faktora, na koji ne možemo da utičemo. Imamo i unutrašnju nepoznanicu – ne znamo šta će biti s NIS-om, jer bi nerešavanje tog problema kroz ponovno uspostavljanje sankcija dovelo do novih poremećaja na naftnom tržištu, do odliva deviznih rezervi i do depresijacijskih pritisaka na kurs dinara. Imamo dosta nepoznanica i projekcije mogu da variraju, ali gornja stopa će se svakako premašiti. Da li će biti 5,2 ili više, to niko ne može da kaže, ali ćemo svakako i sa samim tim premašivanjem imati eroziju kupovne moći stanovništva, odnosno svakog domaćinstva u Srbiji – smatra Đogović.
Misija MMF-a će u Srbiji boraviti od 23. aprila do 5. maja povodom treće revizije aranžmana iz predostrožnosti, tokom nje će se procenjivati tekuća makroekonomska kretanja, a nakon toga će biti objavljene nove projekcije za Srbiju.
