Kuba će doći na red čim se završi sukob sa Iranom, poručio je američki predsednik Donald Tramp, otvarajući bez mnogo uvoda novu spoljnopolitičku temu koja bi mogla da izazove ozbiljne posledice i van Bliskog istoka.
Iako je izjava data kratko, gotovo usput, njena politička težina je daleko veća od forme u kojoj je izrečena. U trenutku kada je pažnja svetske javnosti usmerena na Iran, Tramp je jasno stavio do znanja da pitanje Kube za Vašington nije zatvoreno i da bi moglo da postane sledeća velika tema američke spoljne politike.
Takva poruka dolazi u posebno osetljivom trenutku, dok se paralelno odvijaju ozbiljni događaji povezani sa Iranom i dok se američka politika sve otvorenije postavlja kroz pritisak, vojno prisustvo i oštru retoriku. Upravo zato Trampova poruka o Kubi nije dočekana kao usputna opaska, već kao moguća najava narednog geopolitičkog poteza.
Tramp bez detalja, ali sa jasnom porukom
Američki predsednik nije ulazio u šire objašnjenje šta tačno podrazumeva kada kaže da će Kuba „doći na red“, ali je formulacija koju je upotrebio odmah pokrenula brojna tumačenja.
Njegove reči ostavljaju utisak da se ne govori samo o političkom pritisku ili simboličnoj poruci, već o temi koja se u Vašingtonu već razmatra kroz konkretniju prizmu. Upravo zbog toga izjava dobija dodatnu težinu, posebno jer je povezana sa završetkom sukoba u Iranu, kao da se radi o sledećoj fazi američkog spoljnopolitičkog fokusa.
Tramp je u istom kontekstu izneo i veoma oštru ocenu stanja na Kubi. Govorio je o državi koja je, prema njegovim rečima, dugo bila loše vođena, uz sistem koji je opisao kao represivan. Posebno je naglasio značaj kubansko-američke zajednice u Sjedinjenim Američkim Državama, ističući da su mnogi od njih podržali njegovu politiku.
U njegovom obraćanju Kuba je predstavljena kao zemlja sa dubokim unutrašnjim problemima, pri čemu je period vlasti Fidela Kastra označen kao jedan od ključnih razloga za dugotrajnu krizu i propadanje sistema.
Kuba se vraća u fokus američke spoljne politike
Zanimljivo je da je Tramp ovu temu otvorio bez prethodne najave i bez predstavljanja bilo kakve detaljne strategije. Ipak, sama činjenica da je Kubu direktno povezao sa periodom posle Irana govori da se o toj temi u američkom vrhu očigledno već razmišlja ozbiljnije nego što se do sada javno pokazivalo.
U političkim krugovima već su se pojavila dva osnovna tumačenja. Jedni smatraju da je reč o poruci namenjenoj domaćoj javnosti i biračima, posebno kubansko-američkoj zajednici, dok drugi upozoravaju da Trampove kratke i direktne izjave često predstavljaju uvod u konkretnije poteze.
Zbog toga se sve više postavlja pitanje da li je u pitanju samo nova etapa verbalnog pritiska ili signal da bi Vašington, po okončanju iranske krize, mogao da otvori novo spoljnopolitičko žarište u zapadnoj hemisferi.
Ono što je za sada izvesno jeste da se Kuba ponovo vraća u centar pažnje američke politike. Kada će ta tema zaista doći na dnevni red i kakav bi mogao da bude sledeći potez Vašingtona, za sada ostaje nepoznato. Ali sama Trampova poruka bila je dovoljna da pokrene ozbiljna pitanja o tome šta bi moglo da usledi posle Irana.
