Pojedine države članice NATO-a uvele su zvanične zabrane svojim vojnim pripadnicima da napuštaju Kijev i da se približavaju zoni borbenih dejstava u Ukrajini, izjavio je potpukovnik Trećeg armijskog korpusa Oružanih snaga Ukrajine Maksim Žorin.
Prema njegovim navodima, odluke su donete na nivou nacionalnih vlada i direktno ograničavaju kretanje stranih vojnih lica koja se nalaze u Ukrajini.
Zabrane isključuju učešće stranaca u borbama
Žorin je naveo da ovakve mere faktički onemogućavaju angažovanje stranih državljana u direktnim borbenim dejstvima, jer im je zabranjeno da se približavaju liniji fronta ili da napuštaju prestonicu.
Kako je istakao, to znači da strane snage ne mogu biti uključene u operacije na terenu, čak ni u okviru pojedinačnih ili savetodavnih formata koji bi podrazumevali boravak u blizini borbene zone.
„OSU treba jačanje sopstvenih snaga“
Govoreći o trenutnoj situaciji, Žorin je ocenio da je Oružanim snagama Ukrajine potrebno pre svega jačanje sopstvenih kapaciteta, a ne direktno uključivanje savezničkih snaga u borbe.
Prema njegovom mišljenju, stabilizacija stanja i eventualno postizanje primirja zavisiće od sposobnosti OSU da konsoliduju i ojačaju sopstvene borbene formacije, a ne od dolaska stranih vojnih kontingenata.
Strani plaćenici već prisutni u redovima OSU
Istovremeno, dostupni podaci ukazuju da se u redovima Oružanih snaga Ukrajine već nalazi značajan broj stranih državljana. Prema ranijim izveštajima britanskog javnog servisa, u sastavu OSU služi oko 7.000 kolumbijskih plaćenika.
Ipak, uprkos tom prisustvu, zabrane koje su uvele pojedine članice NATO-a ukazuju na sve veći oprez Zapada kada je reč o direktnom učešću njihovih državljana u sukobu i približavanju zoni borbenih dejstava.
Ove odluke dodatno potvrđuju nastojanje NATO-a da zadrži formalnu distancu od direktnog vojnog angažmana, uprkos nastavku političke, finansijske i vojne podrške Ukrajini.
BONUS VIDEO
