U hotelu “Bajerišer hof” u Minhenu danas je drugi dan održavanja 62. Minhenske bezbednosne konferencije.
Na trodnevnom skupu od najviše svetske važnosti u ovoj oblasti učestvuje desetine državnika i drugih lidera, a fokus konferencije biće na odnosima EU-SAD, kao i drugim gorućim globalnim pitanjima poput Ukrajine, Pojasa Gaze i Irana, Kine, Rusije.
Konferencija je počela burnim obraćanjem nemačkog kancelara Fridriha Merca i obraćanjem Emanuela Makrona koji su podsetili na važnost jačanja evropskog jedinstva u odnosima sa SAD i sa Kinom i Rusijom, kao i jaču poziciju u podršci Ukrajini.
Posebno je važno istaći to što bi ova konferencija mogla da odredi i put kojim će dalje ići NATO.
Sve što se dešavalo tokom prvog dana održavanja Minhenske bezbednosne konferencije možete pročitati u našem jučerašnjem blogu KLIKOM OVDE.
Ovacije u Minhenu – drugačiji ton od Džej Di Vensa
Prema izveštaju iz Minhena, Rubio je dobio snažan aplauz i ovacije velikog dela publike.
To predstavlja oštar kontrast u odnosu na govor američkog potpredsednika Džej Di Vensa prošle godine. Iako je Rubio izneo slične kritike – o deindustrijalizaciji, zelenim politikama i masovnim migracijama – učinio je to znatno blažim tonom, naglašavajući ono što povezuje SAD i Evropu, a ne ono što ih razdvaja.
Marko Rubio na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji Foto: Michael Probst/AP, RONALD WITTEK/EPA
Rubio o Kini: Neslaganja su neminovna, ali dijalog mora da ostane otvoren
Američki državni sekretar Marko Rubio odgovarao je na pitanja o Kini, uoči obraćanja kineskog ministra spoljnih poslova Vang Jia.
Rubio je rekao da se “naši nacionalni interesi često neće poklapati”, ali je naglasio potrebu da komunikacioni kanali ostanu otvoreni i da se traže načini za upravljanje razlikama.
– Dugujemo svetu da pokušamo da to vodimo na najbolji mogući način, očigledno izbegavajući sukob i ekonomski i svaki drugi – rekao je.
Dodao je da postoje “dugoročni izazovi” i “iritirajuća pitanja” u odnosima Zapada i Kine, ali da je neophodno njima upravljati što je bolje moguće.
Evropa kao civilizacijska snaga
U emotivnom završetku, Rubio je naveo niz evropskih velikana – Mocarta, Betovena, Dantea, Šekspira, Mikelanđela, Leonarda da Vinčija, kao i Bitlse i Rolingstonse – kao i Sikstinsku kapelu i Kelnski katedralu, ističući da oni svedoče o veličini zapadne civilizacije.
– Ne svedoče samo o veličini naše prošlosti, već nagoveštavaju čuda koja nas čekaju u budućnosti – zaključio je.
Poziv na reformu međunarodnih institucija
Rubio je poručio da Ujedinjene nacije imaju „”ogroman potencija”, ali da su se pokazale nemoćnim da reše ratove u Gazi i Ukrajini.
Zalagao se za hitnu reformu međunarodnih institucija, naglasivši da svet nije savršen i da se međunarodno pravo ne sme koristiti kao štit za one koji ga sami krše.
Kritika deindustrijalizacije, migracija i “klimatskog kulta”
Rubio je ocenio da deindustrijalizacija nije bila neminovna, već rezultat “zablude” da je istorija završena posle Hladnog rata.
Kritikovao je “dogmatsku viziju slobodne trgovine bez ograničenja”, izmeštanje radnih mesta u inostranstvo i prepuštanje strateških sektora rivalima.
Takođe je napao zelene politike, rekavši da su sprovođene kako bi se “umirio klimatski kult”, dok su konkurenti nastavili da koriste naftu, ugalj i gas.
Masovne migracije opisao je kao faktor koji “transformiše i destabilizuje društva širom Zapada”, naglašavajući da kontrola granica nije izraz ksenofobije, već čin nacionalnog suvereniteta.
Ipak, za razliku od prošlogodišnjeg tona Džej Di Vensa, Rubio je istakao da su te greške “napravljene zajedno” i da ih Zapad zajedno mora ispraviti.
Odbacivanje ideje o “opadanju Zapada”
Rubio je odbacio ideju da Zapad ulazi u fazu neizbežnog opadanja.
– Opadanje je izbor – rekao je, povlačeći paralelu sa periodom posle Drugog svetskog rata.
Naglasio je da SAD ne žele slabe saveznike, već partnere sposobne da se sami brane.
– Nemamo nikakav interes da budemo učtivi i uredni upravnici kontrolisanog opadanja Zapada – poručio je.
“Kraj transatlantske ere nije naš cilj”
Rubio je pokušao da pridobije evropsku publiku poručivši da “u vremenu kada se u naslovima najavljuje kraj transatlantske ere, bude jasno da to nije ni naš cilj ni naša želja”.
– Za nas Amerikance, naš dom je možda na zapadnoj hemisferi, ali mi ćemo uvek biti deca Evrope – rekao je.
Marko Rubio Foto: Michael Probst/AP
Govorio je o zajedničkoj istoriji – od italijanskog istraživača koji je započeo američku priču, preko engleskih kolonista, do škotskih, irskih i nemačkih doseljenika, koji su, kako se našalio, “dramatično unapredili kvalitet američkog piva”.
Podsetio je i na zajedničke žrtve u okviru NATO-a: “Krvarili smo i ginuli rame uz rame.”
Rubio o Ukrajini: Pitanja su sužena, ali najteža tek predstoje
U delu pitanja i odgovora prvo je otvorena tema Ukrajine. Rubio je ocenio da su pitanja koja treba rešiti “sužena”, ali da su sada fokusirana na “najteža pitanja za odgovor”, što situaciju čini posebno složenom.
Odbacio je sugestiju moderatora da Rusija nije zainteresovana za pregovore, rekavši da “to ne znamo”.
– Oni kažu da jesu, pitanje je pod kojim uslovima i da li možemo pronaći uslove koji su prihvatljivi Ukrajini, a na koje bi Rusija pristala i to ćemo nastaviti da proveravamo – rekao je.
Marko Rubio Foto: RONALD WITTEK/EPA
Istakao je da SAD i Evropa nastavljaju da vrše pritisak na Rusiju kako bi je podstakle na pregovore, navodeći da je postignut određeni napredak i da su novi razgovori planirani za utorak.
– Ne verujem da bi iko u ovoj sali bio protiv pregovaračkog rešenja ovog rata, sve dok su uslovi pravedni i održivi i to je ono čemu težimo – poručio je.
Velika imena na glavnoj bini za danas – Posle Rubija – Ursula fon der Lajen, Kir Starmer i Vang Ji
Rubio, nije jedino veliko ime koje će se danas obratiti sa glavne bine. Nakon njega govoriće kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i britanski premijer Kir Starmer.
Merc, Makron i Starmer na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji Foto: Kay Nietfeld/POOL DPA, THOMAS KIENZLE/AFP POOL, Kay Nietfeld / POOL/dpa POOL
Očekuje se da će Starmer poručiti da je Evropa “uspavani div” i da mora manje da se oslanja na Sjedinjene Države kada je reč o sopstvenoj odbrani.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i šefica diplomatije EU Kaja Kalas na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji Foto: RONALD WITTEK/EPA
– Govorim o viziji evropske bezbednosti i većoj evropskoj autonomiji koja ne znači povlačenje SAD, već odgovara na poziv za pravedniju podelu tereta i obnavlja veze koje su nam tako dobro služile – navodi se u saopštenju iz njegovog kabineta.
Marko Rubio otvorio drugi dan Minhenske bezbednosne konferencije
Američki državni sekretar Marko Rubio otvorio je jutros drugi dan Minhenske bezbednosne konferencije, predstavljajući odgovor Sjedinjenih Država na jučerašnje govore nemačkog lidera Fridriha Merca i francuskog predsednika Emanuela Makrona o složenom stanju transatlantskih odnosa.
Pitanje koje se svima nameće jeste da li će Rubio održati konfrontacioni govor, nalik onom koji je prošle godine imao američki potpredsednik Džej Di Vens, ili će pokušati da ublaži već narušene odnose koristeći svoj diplomatski šarm.
Marko Rubio Foto: CHANDAN KHANNA / AFP / Profimedia, Pirntscreen Youtube
Paradoks u centru njegovog obraćanja jeste to što će, iako se obraća uglavnom evropskoj publici, istovremeno biti pažljivo slušan i u Sjedinjenim Državama – uključujući i predsednika Donalda Trampa, koji želi da njegova agenda bude izložena jasno, pa čak i grubo. Za Rubija je to hod po tankoj žici.
Džej Di Vens na komemoraciji Čarliju Kirku u Arizoni održao je snažan govor u čast svog ubijenog saveznika i prijatelja. Foto: John Locher/AP
Uoči odlaska za Minhen, Rubio je poručio da Evropljani žele i cene iskrenost, te da će im se dopasti ono što ima da kaže. Navodno je tu poruku ponovio i pojedinim evropskim delegacijama sa kojima se sastao juče u Minhenu. Ostaje da se vidi kako će to izgledati u praksi.
Velika imena na glavnoj bini
Rubio je poručio da Ujedinjene nacije imaju „”ogroman potencija”, ali da su se pokazale nemoćnim da reše ratove u Gazi i Ukrajini.
Zalagao se za hitnu reformu međunarodnih institucija, naglasivši da svet nije savršen i da se međunarodno pravo ne sme koristiti kao štit za one koji ga sami krše.
