U Švajcarskoj penzija 4.800, Austriji 2.400 evra: Evo kako funkcionišu penzioni sistemi Evrope i koji ima najbolje uslove

U raspravama i razlikama u penzijama često se druge zemlje navode kao uzori. Kako funkcioniše njihovo osiguranje i šta na kraju ostaje građanima – donosimo detaljan pregled koji analizira penzioni sistem u Evropi 2026. godine.

U Nemačkoj, komisija trenutno razmatra kako obezbediti udoban život u starosti uprkos merama štednje i starenju stanovništva. Nakon uzbuđenja oko izjava kancelara Fridriha Merca o zakonskoj penziji kao „osnovnoj sigurnosti“, ministarka socijalne zaštite Barbel Bas naglasila je da konačni model mora obezbediti životni standard.

Prema rečima liderke SPD-a, druge zemlje to rešavaju bolje – nemačke zakonske penzije sa prosekom od 1.400 evra za muškarce i 940 evra za žene niske su u poređenju sa ostatkom Evrope. Kao uzor se najčešće spominje Austrija.

Austrija: Zajednički sistem za sve

U Austriji prosečna penzija za muškarce iznosi oko 2.400 evra, a za žene 1.700 evra. Penzije se isplaćuju 14 puta godišnje i usklađuju se sa inflacijom.

Glavna razlika: nema podele na penzije službenika i ostalih – svi, uključujući državne službenike i samozaposlene, uplaćuju u isti sistem. Ipak, doprinosi su veći (22,8% u odnosu na nemačkih 18,6%), a država uplaćuje znatno više sredstava u penzionu kasu.

Holandija i Švajcarska: Modeli sa tri stuba

Holandija se često navodi kao primer izvrsnosti. Svi stanovnici imaju pravo na državnu penziju, a dodatno postoji i obavezna strukovna penzija koju u proseku dve trećine plaća poslodavac. Zakonska starosna granica za penziju je 67 godina.

Švajcarska takođe koristi sistem tri stuba. Prvi je državni (bez gornje granice za uplate, ali sa ograničenim isplatama), drugi je profesionalni, a treći privatni uz poreske olakšice. Iako penzije od 4.800 evra mesečno zvuče mnogo, treba uzeti u obzir izuzetno visoke troškove života i zdravstvenog osiguranja, piše n-tv.

Švedska: Fleksibilnost i akcijski fondovi

U Švedskoj građani sami odlučuju kada će u penziju (najranije sa 64 godine). Deo doprinosa (2,5%) ulaže se u „premijsku penziju“ – fondove koje građani sami biraju, što omogućava veći povraćaj na uloženi novac.

Francuska i Velika Britanija: Reforme pod pritiskom

Francuska je, uprkos masovnim protestima, pokušala da podigne starosnu granicu na 64 godine, ali je to trenutno obustavljeno.

S druge strane, Velika Britanija je za mlađe generacije već podigla granicu na 68 godina. Državna penzija u Britaniji od oko 1.108 evra mesečno ne smatra se dovoljnom za život, zbog čega su poslodavci obavezni da uplaćuju u privatno osiguranje radnika.

(Izvor: Feniks magazin)