Australijanci imaju jednostavno pravilo tokom toplotnih talasa – koriste “noćno hlađenje”, stručnjaci kažu da zaista funkcioniše

Kada temperature pređu 40 stepeni, većina ljudi instinktivno uključi klima-uređaj i ostavi ga da radi satima. Međutim, u Australiji, zemlji koja se svake godine suočava sa ekstremnim toplotnim talasima, mnogi primenjuju drugačiju metodu poznatu kao “noćno hlađenje” (night purging ili night flushing).

Reč je o načinu rashlađivanja kuće koji koriste i stručnjaci za energetsku efikasnost, a cilj je da se tokom noći u objekat unese što više hladnog vazduha, kako bi unutrašnjost ostala prijatna i tokom narednog dana.

Šta je “noćno hlađenje”

“Noćno hlađenje” podrazumeva da se kuća ili stan intenzivno provetre tek kada spoljašnja temperatura postane niža od one u zatvorenom prostoru.

To se najčešće radi kasno uveče, tokom noći ili veoma rano ujutru, kada je vazduh znatno hladniji nego tokom dana.

Otvaraju se prozori na suprotnim stranama kuće kako bi se napravila prirodna promaja i omogućilo što brže strujanje vazduha kroz prostorije.

Tokom nekoliko sati rashlađuju se zidovi, podovi, plafoni i nameštaj, koji zatim sporije otpuštaju toplotu kada sunce ponovo izađe.

Zašto Australijanci zatvaraju sve prozore čim svane

Jedna od najvažnijih stvari jeste da se nakon jutarnjeg provetravanja svi prozori zatvore pre nego što spoljašnja temperatura počne naglo da raste.

Istovremeno se spuštaju roletne, zatvaraju zavese ili spoljne žaluzine kako bi se sprečio ulazak sunčevog zračenja. Na taj način hladniji vazduh ostaje zarobljen u unutrašnjosti, a prostor se mnogo sporije zagreva.

Ovakav način rashlađivanja posebno je rasprostranjen u južnim delovima Australije, gde su razlike između dnevne i noćne temperature dovoljno velike da ova metoda daje odlične rezultate.

Nauka potvrđuje da metoda funkcioniše

Stručnjaci za građevinsku fiziku objašnjavaju da najveći deo toplote ne zagreva samo vazduh u prostoriji, već i zidove, podove i nameštaj.

Ako se oni tokom noći dovoljno rashlade, potrebno je mnogo više vremena da ponovo dostignu visoku temperaturu.

Upravo zbog toga “noćno hlađenje” može značajno da odloži zagrevanje kuće narednog dana, a u pojedinim slučajevima i da smanji potrebu za uključivanjem klima-uređaja.

Ovu metodu godinama preporučuju i australijske energetske agencije kao jedan od načina za smanjenje potrošnje električne energije tokom letnjih vrućina.

Kada ova metoda daje najbolje rezultate?

“Noćno hlađenje” nije podjednako efikasno u svim uslovima.

Najbolje rezultate daje kada:

• postoji velika razlika između dnevne i noćne temperature,
• noću temperatura padne ispod 20 stepeni,
• vazduh nije previše vlažan,
• moguće je napraviti prirodno strujanje vazduha kroz stan ili kuću.

U područjima gde su i noći veoma tople, efekat će biti manji, ali i tada provetravanje u najhladnijem delu noći može doprineti prijatnijoj temperaturi u domu.

Može li ovaj trik da pomogne i u Srbiji?

Stručnjaci smatraju da može, naročito tokom perioda kada su dani veoma topli, ali noći ostaju sveže. Ako temperatura pred zoru padne na oko 18 do 20 stepeni, isplati se širom otvoriti prozore na 30 do 60 minuta ili duže, ukoliko je to bezbedno. Nakon toga prozore treba zatvoriti pre nego što sunce počne da zagreva vazduh, a roletne spustiti kako bi se sprečio ulazak toplote.

Na taj način moguće je zadržati prijatniju temperaturu u stanu tokom većeg dela dana, a klima-uređaj uključivati ređe ili na kraće vreme.

U vremenu kada su računi za struju sve veći, a toplotni talasi sve učestaliji, metoda koju Australijanci godinama koriste pokazuje da ponekad najefikasnije rešenje nije u tome da klima radi neprekidno, već da se kuća rashladi onda kada to prirodni uslovi dozvoljavaju.