Prva globalna pravila za dostavljače! Šta će se promeniti za radnike u Srbiji? “Radimo po 15 sati dnevno da bismo zaradili 220.000 dinara” (VIDEO)

Digitalne platforme za dostavu hrane, robe i drugih usluga poslednjih godina postale su jedan od najbrže rastućih segmenata tržišta rada. Hiljade ljudi u Srbiji danas rade preko aplikacija, dok se broj korisnika i obim posla konstantno povećavaju. Međutim, razvoj platformske ekonomije otvorio je i brojna pitanja – od statusa radnika, socijalne zaštite i bezbednosti na radu do načina na koji algoritmi utiču na svakodnevni rad i zaradu.

Upravo zato je Međunarodna organizacija rada (MOR), specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija, usvojila prve obavezujuće međunarodne standarde rada za digitalne platforme. Cilj je da se prvi put uspostavi zajednički okvir za zaštitu ljudi koji rade preko aplikacija za dostavu, prevoz i elektronsku trgovinu.

Šta bi nova pravila mogla da znače za Srbiju i kako danas izgleda rad u ovom sektoru govorili su za “Jutro na Blic” nacionalni koordinator MOR-a u Srbiji Jovan Protić i predsednik Udruženja dostavljača i vozača Srbije MAGAŠ Ljubomir Perić.

Njihove perspektive razlikuju se po tome što jedan govori iz ugla međunarodnih standarda i zakonodavstva, a drugi iz ugla svakodnevnog iskustva ljudi na terenu, ali obe ukazuju na činjenicu da je gig ekonomija postala oblast koji će morati ozbiljnije da reguliše.

Prva međunarodna pravila, ali bez promena za Srbiju

Protić podseća da usvajanje konvencije predstavlja važan međunarodni korak, ali da njeni efekti neće biti trenutni, jer svaka država sama odlučuje kada će pristupiti ratifikaciji.

„Iako je konvencija usvojena pre oko nedelju dana, njene odredbe neće odmah uticati na položaj dostavljača u Srbiji. Kao i kod svih međunarodnih konvencija, neophodno je da je Republika Srbija ratifikuje kako bi postala deo domaćeg pravnog okvira. Za to ne postoje propisani rokovi, već svaka država samostalno odlučuje kada će pokrenuti postupak ratifikacije. Konvencija će na međunarodnom nivou stupiti na snagu tek kada je ratifikuju prve dve države. Srbija ne mora da bude među njima, već će proceniti u kom trenutku i kojom dinamikom želi da uređuje radna prava određene grupe zaposlenih, u ovom slučaju dostavljača, i tada doneti odluku o njenoj ratifikaciji“, pojasnio je Protić.

Sagovornik objašnjava da sama ratifikacija nije dovoljna ukoliko domaće zakonodavstvo nije usklađeno sa obavezama koje proizlaze iz međunarodnog dokumenta. Kao primer navodi ranije konvencije MOR-a, kod kojih su prethodno bile potrebne izmene pojedinih zakona kako bi njihova primena bila moguća u praksi.

Nova konvencija, prema njegovim rečima, bavi se pitanjima koja do sada u mnogim zemljama nisu bila jasno regulisana – od prava na organizovanje i kolektivno pregovaranje do zaštite na radu, zabrane diskriminacije i prava na socijalnu sigurnost.

“Nemate kome da se žalite”

Dok predstavnici međunarodnih institucija govore o normama i zakonima, dostavljači ukazuju na probleme sa kojima se suočavaju svakog dana. Perić tvrdi da je jedan od najvećih problema činjenica da radnici često nemaju adresu na koju mogu da se obrate kada dođe do spora, greške ili sankcije.

Dovoljna je jedna negativna ocena korisnika da dostavljač ostane bez posla ili prihoda, a da pri tome nema kome da se žali. Ako ste nervozni i preko aplikacije prijavite da je dostavljač kriv, platforma može jednostavno da ga isključi. Ne postoji efikasan mehanizam žalbe niti osoba kojoj može da se obrati.

– I sam sam imao situaciju da mi je aplikacija dodelila dostavu automobilom u Knez Mihailovoj ulici. Kada sam pitao kako da priđem lokaciji vozilom, odgovor je bio: ‘Snađi se’. Objasnio sam da u krugu od 500 metara nema slobodnog parking mesta i pitao zašto je dostava uopšte dodeljena automobilu. Odgovor je bio da je to moj problem.

Ako zbog takvih okolnosti zakasnite sa dostavom, platforma vas može automatski isključiti na tri sata. Kada pokušate da saznate razlog ili uložite prigovor, odgovora nema, već komunicirate sa robotizovanim sistemom. Za ta tri sata nemate nikakvu zaradu. U ovom poslu važi jednostavno pravilo: koliko radite, toliko zarađujete. Ako ste isključeni iz sistema, sedite na ulici i čekate, često i po kiši, bez mogućnosti da ostvarite prihod“, rekao je sagovornik.

Njegov opis rada ukazuje na problem koji je poslednjih godina sve češće predmet rasprava širom sveta – algoritamsko upravljanje radnicima. Za razliku od tradicionalnih poslova, gde zaposleni mogu da komuniciraju sa nadređenima ili službama ljudskih resursa, kod platformskog rada veliki deo odluka donose automatizovani sistemi, što često ostavlja utisak da radnici nemaju efikasan mehanizam zaštite.

Zarade od preko 200.000 dinara postoje, ali…

Jedna od tema koja redovno izaziva pažnju javnosti jesu prihodi dostavljača. Poslednjih godina često se mogu čuti tvrdnje da je reč o poslu koji omogućava natprosečnu zaradu. Perić, međutim, smatra da se u javnosti uglavnom govori o krajnjoj cifri, dok se zanemaruje obim rada koji je potreban da bi se ona ostvarila.

– Ako radite 14 sati, 15 sati možete da zaradite od 200 do 220.000 mesečno. Neto 14, 15 sati i morate raditi svih sedam dana, jer imate te bonuse. Da biste ovo ostvarili vi morate sva četiri bonusa u toku nedelje da uhvatite.

Ova izjava otvara važno pitanje održivosti poslovnog modela platformskog rada. Iako zarada može biti visoka u odnosu na pojedine sektore, dostavljači navode da je ostvaruju uz višestruko duže radno vreme od standardnog osmočasovnog radnog dana, kao i uz sistem bonusa koji ih podstiče da ostanu aktivni što duže.

Povreda na poslu i dalje ostaje jedna od najvećih nepoznanica

Bezbednost na radu jedna je od tema oko koje su oba sagovornika, iako iz različitih uglova, ukazala na ozbiljne probleme.

Perić smatra da sistem bonusa i rokova često stvara dodatni pritisak na dostavljače.

– Biciklisti uopšte ne poštuju crveno svetlo. On juri, žuri za tim nekim bonusom koji mu aplikacija daje i on često ne gleda. On prođe kroz crveno. Udariće vam dete, udariće vas, udariće auto, nastradaće. Mnogo je njih nastradalo.

Sa druge strane, Protić upozorava da pitanje bezbednosti i zaštite radnika predstavlja jedan od ključnih razloga zbog kojih je međunarodna regulativa uopšte i usvojena.

– Ova konvencija reguliše, pored ostalog, i pravo radnika da odbije da radi u slučaju da proceni da mu je bezbednost na radu, recimo, ugrožena. Predviđa pravo na bezbednost i zdravlje na radu. Nevolja kod ovih ljudi je, čak i kod stranaca – što ako se neko povredi, polomi nogu u tim jurnjavama na biciklima, pitanje je kako će to pravo da ostvari, ko će za to lečenje da plati.

Upravo pitanje odgovornosti za povrede, bolovanja i zdravstvenu zaštitu spada među najspornije teme u gotovo svim državama koje pokušavaju da regulišu platformski rad.

Sistem ne prepoznaje ovu vrstu rada

Prema oceni nacionalnog koordinatora MOR-a, suština problema leži u tome što se veliki broj ljudi angažovanih preko platformi formalno ne uklapa u postojeći okvir radnog zakonodavstva.

– To je sve rad van radnog odnosa. Apsolutno. I nevolja je onda što se gomila, čak i Zakon o radu vam se odnosi trenutno ovakav kakav je na zaposlene. Ne odnosi se na sve radnike, uključujući i njih. Zakon o štrajku, recimo, koji bi im dao pravo na osnovu rada opet se odnosi samo na zaposlene. Takav je već trideset godina unazad.

To znači da mnogi instituti koji se podrazumevaju u tradicionalnom zaposlenju – od zaštite prava do rešavanja sporova – u praksi nisu prilagođeni radu preko digitalnih platformi. Upravo zbog toga se nova konvencija posmatra kao pokušaj da se postave minimalni standardi za sektor koji je rastao mnogo brže nego što su se menjali propisi.

Globalni problem stigao i u Srbiju

Na kraju razgovora Protić je ukazao da platformski rad ne može da se posmatra izolovano od šire slike globalnog tržišta rada.

– Preko dve milijarde ljudi u svetu radi bez ikakvih prava. Radi na crno, kolokvijalno rečeno. Trista miliona njih radi za platu manju od dva i po dolara dnevno. Ako vi do te mere otvorite tržište u Srbiji da ti ljudi mogu da dođu kad hoće, prirodno je da to očekujete, to opet nije nikakva diskriminacija. Ljudi idu tamo gde im je bolje, ali upravo zato što u svetu stanje na tržištu rada nije do te mere sjajno kao što mi ovde mislimo, gomila ljudi će biti voljna da pređe ogroman put da bi ovde došla i radila i pod ovim uslovima – zaključio je.

Posao budućnosti, problemi sadašnjosti

Nova konvencija Međunarodne organizacije rada pokazuje da je platformski rad odavno prestao da bude privremeni fenomen i postao važan deo savremenog tržišta rada. Međutim, sagovornici upozoravaju da se najveći izazovi ne nalaze u budućnosti, već u sadašnjosti.