уторак, 30.06.2026, 15:43 -> 16:10
Извор: РТС
Аутор: Драгослав Гогић
У организацији Музеја науке и технике из Београда, крушевачког, краљевачког и Музеја винарства и виноградарства Жупе, у Алекасандровцу је отворена изложба “Историја грамофона и златно доба плоча у браздама винила Дискоса”.
Од 1962. када је произведена прва па до 1996. када је произведена последња плоча “Дискос” је био много више од предузећа за производњу грамофонских плоча.
“У то време једино се користили носачи звука преко плоча а то је било нешто као када бисте, данас, овде у александровцу имали Силицијумску долину, да кажем тог пандама”, каже Предраг Ивковић, некадашњи радник “Дискоса”.
“Музика и вино увек су ишли зсједно. Свако дружење је обележено са ова два симбола”, рекао је Ђорђе Живадиновић, директор Музеја винарства и виноградарства у Александровцу.
У Дискосу су настајале музичке приче. Ту су снимали и стварали бројни уметзници, а из Александровца су широм Југославије одлазили милиони примерака грамофонских плоча.
“Музика, грамофони и грамофонске плоче су нешто чиме свака средина може да се идентификује и са чим сваки појединац може да се идентификује и препозна”, истиче Мирјана Савић, коаутор изложбе из Краљева.
“Људи су фасцинирани јер воле да виде, просто, технику која њима није доступна, како се то слушала музика са грамофона”, објашњава Сања Рутић Воротовић, коаутор изложбе из Крушевца.
Током свог постојања “Дискос” је произвео 3 462 различита издања и оставио неизбрисив траг у историји домаће кинематографије.
“Ова изложба је веома интересантна за Александровац, за наше суграђане, поготово што сведочи о томе да је дискографска кућс “Дискос” радила у неком времену и била позната широм старе Југославије и оставила велики траг”, наглашава Јелена Пауновић, председница Општине Александровац.
“На изложби је из Музеја науке и технике представљено десетак предмета. Нешто сто су биле претече грамофонских плоча као што је еуфонијум или Едисонов уређај који је пуштао, репродуковао звук са воштаних цилиндера па до неких кабинета који су претече данашњих грамофона”, каже Зоран Левић, директор Музеја науке и технике у Београду.
Историја “Дискоса” није само историје само једне фабрике. То је прича о људима, раду, стваралаштву, визији.