Света Столица потврдила је екскомуникацију шесторице бискупа Братства Светог Пија Десетог, познатог као лефевровци, након што су у Екону у Швајцарској без одобрења папе посветили четворицу нових бискупа. У католичкој цркви такав чин представља један од најтежих облика непослушности папи и сматра се расколом, односно одвајањем од пуног заједништва са Римом.
Ватикан је објавио и посебан документ којим свештеницима и верницима овог покрета нуди пут повратка у католичку цркву, наглашавајући да врата помирења остају отворена.
Више од спора око бискупа
Најновији догађаји само су наставак сукоба који траје готово шест деценија и чији корени сежу до Другог ватиканског концила (1962-1965), једног од најважнијих догађаја у историји савремене католичке цркве.
Тада су уведене бројне реформе – миса је почела да се служи на народним језицима уместо искључиво на латинском, црква је отворила дијалог са другим хришћанским заједницама и религијама, а према савременом друштву заузела приступ који је наглашавао дијалог и пасторалну отвореност.
За Братство Светог Пија Десетог управо су те промене проблем. Њихови чланови сматрају да је Црква након Концила направила превелик отклон од своје традиције и да су многе реформе ослабиле католички идентитет.
Због тога инсистирају на старој латинској миси, одбацују део концилских докумената и сматрају да бране аутентично католичко учење.
“Желимо да спасемо Цркву”
Лефевровци себе не виде као побуњенике против папе, већ као чуваре традиције.
“Спремни смо да платимо сваку цену да бисмо спасили Цркву”, изјавио је непосредно пре нових посвећења поглавар Братства дон Давиде Паљарани, наводећи да се данашња црква превише бави “инклузијом, дијалогом и прилагођавањем свету”, а премало очувањем вере и традиције.
По њиховом тумачењу, управо је Други ватикански концил отворио врата променама које су удаљиле католичку цркву од њеног изворног идентитета.
Ватикан, међутим, сматра да су одлуке Концила саставни део католичког учења и да ниједна заједница не може одбацивати ауторитет папе и истовремено остати у пуном заједништву са црквом.
Зашто су екскомуницирани
Непосредан повод за нову кризу била су бискупска посвећења обављена без папинског мандата.
Према канонском праву, само папа може одобрити именовање нових католичких бискупа. Када је Братство Светог Пија Десетог упркос упозорењима Ватикана само посветило четворицу нових бискупа, Света Столица је тај чин прогласила расколничким и потврдила аутоматску екскомуникацију шесторице бискупа који су учествовали у посвећењима.
Државни секретар Свете Столице кардинал Пјетро Паролин оценио је да је реч о “чину који разара јединство цркве”, али је нагласио да могућност дијалога није затворена.
Повратак је могућ
Истог дана, Дикастеријум за наук вере објавио је својеврсни водич за повратак чланова братства у пуно заједништво са Римом.
За свештенике је предвиђена молба упућена папи и потписивање исповедања вере, док се од верника тражи да прихвате ауторитет католичке цркве и учење Другог ватиканског концила.
Папа Лав Четрнаест последњих недеља више пута је изразио жаљење због нових подела међу католицима, али је поручио да Црква “не може да одустане од темељних одлука Концила”.
Сукоб који траје готово 40 година
Ово није први раскол између Ватикана и лефевроваца. Слична криза догодила се 1988. године, када је оснивач братства, француски надбискуп Марсел Лефевр, без папинског одобрења посветио четворицу бискупа и због тога био екскомунициран.
Папа Бенедикт Шеснаести укинуо је 2009. године тадашње екскомуникације у покушају да обнови дијалог, а папа Фрања касније је учинио више пасторалних уступака како би олакшао помирење.
Нова бискупска посвећења показала су, међутим, да основни спор никада није превазиђен. Док Ватикан сматра да прихватање Другог ватиканског концила представља неопходан услов за јединство Католичке цркве, лефевровци и даље верују да управо они чувају њену изворну традицију.